Дан који је Србија чекала 50 година

Драга оци, браћо и сестре имам ту част да Вас позовем ускоро у манастир Врдник на хиротонију оца Славише Лекића. Тачан датум ћемо објавити када будемо обавештени од стране преосвећеног епископа Фотија.
. Преосвећени владика Фотије благословом синода и сагласјем Високопреосвећеног митрополита Калиника, долази и можемо рећи да је то радост на радост. Јер имамо хиротонију ПРВОГ свештеника официјелне екуменске патријаршије, који је храбро након 20. година ревносне службе СПЦ-у, напустио јерес екуменизма схвативши да је немоћан да он сам утиче да се проклета јерес разбије држећи се Истине, ако су епископи ти који предводе и износе лажну веру (кликни линк србине где се види заједничко саслуживање латина и несрећних срба екумениста. Обавезно погледај сва три дела!!! ). Остављајући материјалну сигурност која је загарантована у СПЦ-у и препуштајући се Богу и Божијем промислу, узима свој Крст и срцем подижући јеванђеље Истине, устаје против лажне вере и лажне браће која га саветоваше да не буде "луд" (Луд Христа ради) и смирено ће сагнути главу пред Христом и епископом( али епископом који је у пуноти Истине и канонско предањске хармоније) и пред својим народом и дати завете служења Богу и својој Светој Саборној Цркви Православној.
Позивам Вас драги оци, браћо, сестре и боготражитељи да обавезно дођете да у Литургијској радосној ефхаристијској заједници прославимо Бога и Свете Његове и напојимо душу жедну и нахранимо срце гладно Христом љубљеним кроз светотајинску храну и пиће, Његовога тела и Његове крви и да се удостојимо благослова светога нашег владике Фотија, као што имасмо радост прошле недеље у Смедреву кад нас је изненада обрадовао Високо преосвећени митрополит Калиник .
Пошто је преосвећени епископ Фотије секретар нашега синода, после Свете Литургије сви верни уз трепезу љубави моћи ће да питају владику о свим актуелним питањима или личним недоумицама.
Свако добро од Господа, молитвама саме Пресвете Богородице, недостојни слуга Божији јереј Стефан

Поуке светих отаца о васпитавању деце

Рађање деце постало је највећа утеха за људе онда када су постали смртни .Због тога је човекољубиви Бог , да би истог часа ублажио казну прародитељског греха и умањио им страх од смрти , даровао рађање деце , показујући тиме праобраз васкрсења .(38,162)

И када би смо читав живот провели у срећи,опет бисмо били строго кажњени ако се не бисмо постарали за дечије спасење .Деца нису случајан добитак и ми смо одговорни за њихово спасење.

Свети Јован Златоуст. (46,112)

Ко хоће да добро васпита децу , он их васпитава у строгости и раду, да би истичући се знањем и владањем временом могли убирати плодове свога труда.(49,139)

Док је душа у стању да се обликује , док је мека и нежна тако да слично воску , лако прихвата оно што се у њу утисне,потребно је неодложно и од самог почетка подстицати је на добро.Када се испољи разум и разбор почне да делује , већ ће бити положени први темељи основни темељи и пренети примери побожности .Тада ће Разум налагати само оно што је корисно , а навика ће налагати успех.

Свети Василије Велики (8,112)

Небрига о деци највећи је од свих грехова и он доводи до крајнјег беѕбожништва.(35,82)

Младе људе не треба застрашивати онда када већ одрасту, њих треба васпитавати и усмеравати још од детињства.На тај начин ни касније неће бити потребе за претњама. (35,117)

Бога не можемо обманути .Онај који испитује срца -све разоткрива и ставља пред нас одговорност за дечије спасење.(35,124)

Добро васпитање не састоји се у томе да најпре дозволимо пороцима да се развију па да се онда трудимо да их уклонимо.Потребно је предузети све мере да би се наша природа учинила неприступачном за пороке.(35,118)

Ако си ти добро васпитао свога сина , а он свог, а овај опет свог , онда је то као неки низ ваљаних живота који свој почетак и корен имају у теби и доносе ти плодове твог старања за потомство.(37,340)

Учићемо нашу децу тако ...да врлину претпостављају свему осталом и да изобиље богатства сматрају ништавним.(38,718)

Родитељи неће бити кажњени за своје грехе већ и за погубан утицај на децу, зависно од тога хоће ли их или неће довести до пропасти.(35,111)

Нећемо се старати да стекнемо богатство и оставимо га деци.Поучаваћемо их врлинама и тражити за њих благослов Божји, јер је управо то највеће благо и непропадљиво богатство које сваким даном доноси све више дарова.(38,712)

Рађање неће никога начинити оцем, то могу једино добре поуке.

Ношење у утроби неће никога начинити мајком , већ добро васпитање.(38,781)

Ако деца коју си породио добију од тебе потребне поуке и твојим старањем буду одгајана у врлини, онда ће то бити темељ и почетак твог спасења, тако да ћеш , осим награде за сопствена добра дела , добити и велику награду за њихово васпитавање.(38,783)

Желиш ли да син твој буде послушан? Онда га од детињства васпитавај строго.Немој мислити да ће му читање Божанског Писма бити сувишно.(45,185)

Настој да научиш сина да презире славу садашњег живота , јер ће тако задобити већу славу и постати узвишенији.(42,186)

Они очеви који се не старају о врлинама и скромности своје деце , гори су од детоубица, јер погубљују душе нјихове.(46,721)

Коров је лакше исчупати пре него што ојача, па се тако треба старати да и страсти , на које се не обраћа пажња , не ојачају и не постану неискорењиве.

Свети Јован Златоуст (46,719)

Ако родитељи не показују дужно старање о деци , онда ће се душе дечје тражити из њихових руку.

Преподобни Симеон Богослов(60,93)

СВАКИ ЖИВОТ СЕ РАЧУНА

Protest pod sloganom "svaki život se računa"
Velike demonstracije protiv zakona o abortusu
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 17.10.2009. - 21:46 

Više desetina hiljada ljudi protestovalo je danas u Madridu protiv predloga vlade za izmenu zakona o abortusu, kojim bi ženama bilo dozvoljeno da, na sopstveni zahtev, abortiraju do 14. nedelje trudnoće. 

Reč je o najvećim demonstracijama u španskoj prestonici od antiratnih protesta 2003. i 2004, a, prema rečima jednog od organizatora, ulicama Madrida prošetalo je milion ljudi, preneo je Rojters. Današnji protest pod sloganom "Svaki život se računa" okupio je više od 40 verskih grupa i organizacija civilnog društva. 

Oni zahtevaju da vlada povuče nacrt zakona koji se u ovom trenutku nalazi u parlamentu, a kojim će ženama biti dozvoljeno da na sopstveni zahtev abortiraju do 14. nedelje trudnoće. 

Odredba zakona koja izaziva najviše podela, u većinski katoličkoj Španiji, jeste da devojke starije od 16 godina mogu da abortiraju bez odobrenja roditelja. 

Zakon o abortusu, koji je trenutno na snazi u Španiji, a datira iz 1985, dozvoljava abortus samo u slučaju silovanja, oštećenja fetusa ili opasnosti po fizičko ili mentalno zdravlje žene. 

Poslednji slučaj često je korišćen u praksi kao razlog za abortuse, kojih je u Španiji 2007. bilo 112.000, preneo je Bi-Bi-Si. 

Socijalistička vlada, na čelu sa premijerom Hoseom Luisom Rodrigesom Sapaterom, tvrdi da se nov zakon tiče poštovanja i prava žena, kao i da će svakoj ženi koja želi da okonča trudnoću najpre biti izneta alternativna rešenja, uključujući pomoć države mladim majkama. 

Ево свима нама примера како је требао да поступи Српски народ када је изгласан нови устав који дозвољава абортус.  Присетимо се да је чак и патријарх Павле  позвао Српски народ да гласа за тај устав.

 

Христос посреди Нас! И јесте и будет!

Помаже Бог драги моји!
Мислим да је време да напишем неку реч о мојој првој посети вернима у београдској парохији. У самом старту да кажем да је лепо бити свештеник, када је народ веран. Моје прво куцање на вратима свога дома зачуо је мој драги брат у Христу Киријак, и његова породица. Необичан је то сусрет. До јуче овце истог словеснога стада љубљенога Христа, а данас мој брат поштује мој чин и узима благослов Господњи из руке мене недостојног. Када је прошао први тренутак мале треме и збуњености ( то је даље наставило се и у осталим домовима), вратили смо се на стару утврђену трасу гостољубља породице Јаношев, и кућне специјалитете маме Андријане. Брат Киријак је моја велика подршка и саветник, побожан образован и озбиљан, може се рећи да је пример сваком хришћанину. Поготово што трпи и болест, због које пати не зато што ту болест има, него што га она одваја од још већег служења Богу.
Када сам напустио дом драге ми породице Јаношев, обилазио сам редом заказане посете. У сваком дому по наособ осетила се радост, што примају свештеника и што након дуго времена можемо да се радујемо свештеним радњама које један парох обавља у дому. Тако да смо у једном освећивали воду, стан...на другом месту читали смо дечици молитву за почетак школске године. Негде смо читали молитве за здравље. С времена на време одлазили смо код брата Киријака и причешћивали га Светим Тајнама. На мом обиласку по парохији несебичну помоћ ми је пружио добри наш брат, Јован од миља свима познат као "Јован батајнички". Иначе он заказује све моје доласке и договара се са верницима па ћу овде да оставим и његов телефон 0642129234.
Драга браћо и сестре, благодарим Вам на стрпљењу и топлом пријему у Вашим домовима. Обилазак верника још траје. У међувремену имали смо и тужни догађај, упокојио се наш брат Јован из Панчева, син брата Агапија. Јереј Атанасије и ја смо служили опело. Морам рећи да је чак и тако тужан догађај као смрт 39 година старог Јована, био несвакидашњи за људе који никада нису присуствовали целом православном опелу, те сам добио и информацију да је један старији господин рекао " Боже ме опрости, мени је на овој сахрани било лепо." И заиста јесте. Јер опело није ништа друго него умилна и срдачана молитва љубњеном Богу да помилије душу упокојеног и да буде милостив према њему не гледајући на његова(покојникова) сагрешења. По испраћају брата Јована у духовни свет, где ће његова душа 40 дана путовати и на четрдесети дан опет изаћи пред Господа и тада ће бити одређен привремени суд над душом брата нам Јована(дакле моли те се за његово спасење), отишли смо на ручак који је организовао брат Агапије, отац покојног Јована. Бог да прости душу, Јовану рабу Божијем!
Затим наставак обиласка верних и мала пауза да бих отишао на имендан мати Ефросинији, уједно да се опет присетимо и прославимо годишњице исповедништва сестара којима Бог даде велику силу тих дана 2003.године .
После тога наравно, долазим и у мој дом да обиђем малу Михаилу моју ћерку која ме засипа морем информација из школе, и Јефимја моја жена и попадија која ми објашњава домаће послове које је завршила и оне  које тек планира( зимница, рачуни, бројанице и свакодневне догађаје)....
После тога следило је свима у срцу радосно приступање Српској Истински Православној Цркви оца Славише са породицом ( ево један од текстова везаних за о.Славишу док је био клирик СПЦ-аКЛИКНИ!). По крштењу породице на обалу Дунава где се крштење обавило, слетила су три бела лабуда. Слетела и била са нама цело време док се нисмо са њима сви исликали и надивили. Сматрам то за Божије знамење, којим је Бог хтео утешити душу храброг оца Славише, првог мирског свештеника екуменске СПЦ, који је смогао снаге да згази его и материјалну сигурност само за рад "луде љубави Божије".
Ускоро очекујемо митрополита Калиника или епископа Фотија да доброг оца Славишу и званично кроз хиротонију присаједини клиру СИПЦ.
Умало да заборавим још један диван догађај у којем сам прислуживао, крштење врдничке породице са шесторо деце. Сила!
Ето драги моји, бивајући у вашим домовима ја сам са се радовао у Христу за сваког од Вас посебно што љубите Христа и што та љубав прелази и на моје охладнело срце, које желим да запалим огњем љубави Божије. Све у свему сведок сам помоћи Божије и мени и свима нама на сваком кораку. До следећег писања ваш брат у Христу и свештеник Милорад (Вама и Богу знан као крштено Стефан)

КЊИГА ЗА ВАШУ ДОМАЋУ БИБЛИОТЕКУ

Препоручујемо

ДОБРА КЊИГА

Топло препоручујемо књигу СВЕТА РЕВНОСТ која је састављена из одабранх текстова једног од великана Истинског Православља и Руске Заграничне Цркве, Архиепископа Аверкија Џорданвилског. Књига на веома једноставан начин открива савремену апостасију и разлику између Светског и Истинског Православља, разлику између лажи и истине, разлику између ревновања за Истину и савремене апостасије оличене у свејереси екуменизма. Поред ревнитељских текстова који се баве овом тематиком, ту су и текстови о духовном животу.

Ово је књига која се не чита једном, него много пута и сваки нови пут открива нова сазнања и даје нам снагу да станемо у одбрану светог Православља. Ако некоме хоћете да објасните савремене црквене токове издаје вере и борбе за веру, слободно му подарите ову књигу.

Књигу можете наручи телефоном код брата Уроша чтеца (види телефон у дну странице - КОНТАКТ). Књига је шивена, тј. квалитетно оштампана и повезана. Цена једног примерка је 300 динара. 

Ево једног текста из књигеЗНАЧАЈ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА

Господ слуша молитву

*Господ побуђује на молитву обећањем услишења, објашњавајући га природним саосећањем оца који је благонаклон искањy своје деце. Међутим, Господ одмах наговештава и узрок због којег, понекад, не бивају услишене молитве и искања. Отац не даје деци камен уместо хлеба, ни змију уместо рибе (Лк.11,10-13). Кад земаљски отац не поступа на тај начин, тим пре тако неће поступати Отац небески. А наша искања често личе на искање змије и камена. Нама се чини да оно што тражимо представља хлеб и рибу, а Отац небески види да ће нам то бити камен или змија, те не даје што тражимо. Отац и мајка пред Богом изливају топле молитве за сина, тј. да му да све најбоље, износећи уједно и оно што сматрају најбољим за њега: да буде жив, здрав и срећан. Господ слуша њихову молитву и устројава за сина оно што је најбоље, само не по њиховом схватању, него онако како је заиста најбоље за њега: шаље болест од које син умире. За њих, за које се све завршава садашњим животом, оно што се десило није услишење, него супротност траженоме, или, пак, препуштање лица за које су се молили сопственој судбини. За верујуће, међутим, који знају да садашњи живот јесте само припрема за други, не може бити сумње да је син, за кога су се молили, оболео и умро заиста због тога што је молитва услишена и што је за њега било боље да оде одавде. Рећи ћеш: "Зашто се онда молити?" Без молитве се не може. Међутим, у молитвама за одређене ствари увек треба имати на уму и истицати услов: "Дај нам, Господе, ако сам налазиш да је то спасоносно за нас". Свети Исаак Сирин саветује да сваку молитву скраћујемо на овај начин: "Теби је, Господе, познато шта је мени корисно. Учини са мном по Твојој вољи".



*Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је Његово у миру. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели што је запленио од њега (Лк.11,21-22). Овај опис објашњава како Господ разара ђаволску власт над душама. Док је душа у греху, зли дух у потпуности има превласт над њом. Додуше, он то не показује увек очигледно. Он је јачи од душе те се и не боји побуне са њене стране. Он влада и тиранише је без противљења. Међутим, када, привучен вером и покајањем, дође у душу, Господ разрива све сатанске узе, изгони беса и лишава га сваке власти над њом. Све док душа служи Господу, беси не могу њоме овладати. Јер, она је снажна Господом и силнија од њих. Кад, пак, начини пропуст и окрене се од Господа, бес опет напада и побеђује. Тада јој, бедној, бива горе него раније. То је свеопшти невидљиви поредак појава у духовном свету. Када би нам се отвориле умне очи, видели бисмо свеопшти рат духова са душама. Ту побеђује час једна, час друга страна, зависно од тога да ли душе са Господом опште вером, покајањем и ревношћу за добра дела, или од Њега одступају нерадом, небригом и хлађењем за добро.

*Гадарински ђаволом поседнути човек се, по свом исцелењу, прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар да је свима постао достојан пример за подражавање.

*Светиљка телу је око (Лк.11,34), а светиљка душе је ум. Када је телесно око здраво, све је око нас, у спољашњем животу, видљиво, и знамо куда и како да идемо и шта да радимо. Тако нам је, при здравом уму, све видљиво у нашем унутрашњем животу, у нашем односу према Богу и ближњима, тј. у свету наших дужности. Ум, тј. виша страна душе, у себи садржи чуло за Божанско, захтеве савести и наду на оно боље у односу на све што поседујемо и знамо. Кад је ум здрав, у души царује страх Божији, чиста савест и невезаност спољашњим. Када, пак, он није здрав, Бог је заборављен, савест храмље на оба стопала и душа се сва погружава у видљиво и поседовано. У том случају у човеку влада тамна ноћ: схватања су спутана, у поступцима постоји незграпност, у срцу неутешна туга. Таквог човека носе текуће околности и он се вуче за њима као што трска бива ношена струјом потока. Он не зна шта је до одређеног тренутка урађено, ко је он заправо и чиме ће се завршити његов пут. Напротив, онај ко има здрав ум, има страх Божији, пажљиво управља својим делима, слуша једино закон савести који даје једнообразно устројство читавог његовог живота, не погружава се у чулност, и окриљује се надањем на будуће блаженство. Због тога је јасан његов поглед на читав ток живота, са свим оним што у њему среће. За њега је све светло, као што је светло ономе кога обасјава светиљка (Лк.11,36).

Св. Јован Кронштатски

Буди хришћанин у срцу, то јест буди увек искрен у молитви, у понашању према ближњима, увек веруј, надај се, буди кротак, незлобив, према свима добронамеран, праведан, неграмзив, саосећајан, милостив, уздржан, целомудрен, трпељив, покоран, храбар.

Ко је дрзак према човеку, дрзак је и према Богу, какви су многи од нас. Поштуј у човеку величанствену, бесцену икону Божју и дуго трпи грешке и заблуде палога човека да и твоје Господ истрпи, јер непријатељ Бога и рода људског, будући да није у стању да своју злобу искали на Богу, упиње се да је искали на икони Његовој – на човеку, као што се упиње и да све своје нечистоте, своју таму, своју гордост, завист и остало искали на њему. Па поштуј човека, спасавај га; чувај и себе, не раздражуј се, не озлојеђуј се, не завиди, не вређај, не лажи, не чини прељубе, не кради и др.
Душа наша је проста као мисао, и брза као мисао и као муња. Она за трен може да буде рањена грехом, да се прилепи за пропадљиве ствари; за трен може да отпадне од љубави Божје и ближњег, због једне помисли неправедне, због једне жеље страсне, због помисли непријатељске, и стога морамо непрестано бити на стражи свога срца да не скрене у лукаве речи или помисли, већ да вазда пребива у искрености и чистоти Божјој, у љубави Бога и ближњег.

Срце је танано, лако, духовно, небеско по природи својој – чувај га; не оптерећуј, не оземљуј га, буди крајње уздржан у храни и пићу и уопште у задовољствима телесним. Срце је храм Божји. Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог. (1. Кор. 3, 17)

Постоји, браћо хришћани, живот истински, прави, и постоји живот привидан, лажан. Живљење ради тога да би се пило, јело, одевало, банчило, богатило, уопште живљење ради земаљских задовољстава или брига, као и сплеткарење, подваљивање, ширење гласина о другима – јесте живот привидан; живети ради тога да би се угађало Богу и ближњима, да би се молило за спасење душа њихових и на све начине помагало њихово спасење – значи истински живети. Први живот је непрестана духовна смрт, други – непрекидни живот духа.
Господ је рекао о Цркви Својој: сазидаћу Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (Мт. 16, 18). То је речено како о пастирима Цркве, или јерархији црквеној, и о свима који истински верују, тако и о свим Светим Тајнама, о свим догматима, заповестима свете православне вере, и о свим чинопоследовањима Светих Тајни, на пример литургије, свештенства, брака, крштења, миропомазања, јелеосвећења који су установљени за сва времена и који су већ многе стотине и хиљаде година остали непромењени. Ето како је чврста Црква коју је Господ основао! Памти те речи Господње и нимало се не колебај, вршећи какву Свету Тајну. Буди чврст као дијамант.

Бити смирен значи сматрати себе због грехова својих достојним сваког понижења, увреде, гоњења, батина; а бити кротак значи незлобива срца подносити неправде које нам се наносе, погрде и друго, и молити се за непријатеље своје.
Сечиво бола које нехотице заријеш у туђе срце, ући ће и у твоје срце, по строгом закону узвраћања по делима нашим: каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити (Мт. 7, 2). Ако не желиш бол, не наноси га другоме.

Због чега груби срце наше? Због чега постајемо тело, а не дух, изопачујући своју моралну природу, није ли то због пристрашћа према храни и другим земаљским добрима?

Нећемо ли сви убрзо ишчезнути са лица земље, и бити као да нисмо ни постојали? Та где су дела љубави? Где је испуњење заповести Творца? Где је дух Христов у нама? Где је незлобивост, где смирење, где љубав према душама, где непристрашћеност према пролазном? Где је старање о духовним добрима?

"МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ "