среда, 16. септембар 2009.

Одазовимо се у што већем броју и рецимо једно велико "НЕ!"

Сви на протест! Недеља 20. 9. 2009.

ПАРАДА ВИСОКОГ РИЗИКА
15. септембар 2009. | Извор: Политика 

Службе безбедности процењују да ће у недељу 20. септембра доћи до великих немира у Београду. – „Образ” поручује организаторима „Параде поноса”: „Чекамо вас”. – Могућа и црквена литија истог дана

Процена је српских безбедносних служби да ће 20. септембра ове године десничарске организације, удружења родитеља и навијача заједнички покушати да насилним путем спрече одржавање „Параде поноса”, ако у међувремену њени организатори сами не одустану од окупљања, сазнаје „Политика” из врха безбедносних служби Србије. Са друге стране, док су представници навијачких група и појединих ултрадесничарских организација углавном сложни у томе да неће организовати насилни „контрапротест”, већ да ће изаћи на градске улице да би као грађани „мирним протестом изразили неслагање”, друге њима сличне организације отворено су у изјавама за наш лист изразиле свој претећи став.

И једни и други су, пак, сложни у томе да не могу да гарантују појединачно за сваког њиховог симпатизера, нити да до сукоба неће доћи.

Наш лист је јуче дошао до процене наших служби безбедности о „Паради поноса”. У том документу пише да службе безбедности очекују долазак у Београд великог броја присталица десничарских организација и навијача из целе Србије и Републике Српске. Њихови подаци указују на то да, поред најављених физичких обрачуна са припадницима геј популације, навијачи „Црвене звезде” и „Рада” планирају напад на полицајце који ће обезбеђивати скуп. Навијачке групе ће, како процењују службе безбедности, изазвати инцидент у ширем центру града, како би полиција пажњу усмерила на тај догађај и то искористити за сукоб са учесницима параде.

Сукоби обележили прву параду одржану 2001. године

Присталице националистичких организација „Образ”, „Покрет 1389” и „Наши”, према информацијама из српских безбедносних служби, желе да се обрачунају искључиво са геј популацијом. Њихови чланови ће се пријавити као учесници параде да би у одређеном тренутку изазвали тучу унутар саме поворке. Учесници „контраскупа” ће, према истим информацијама, са собом носити камење, бакље, Молотовљеве коктеле, сузавац и петарде. 

Током параде ће, процењује се, доћи до туче у којој ће бити повређених учесника поворке, грађана, полицајаца. Процене су и да ће бити оштећен велики броја објеката и да ће бити почињен велики број кривичних дела.

Младен Обрадовић, главни секретар организације „Образ”, каже за „Политику” да је „свима добро познато да је огромна већина српског народа против одржавања такве манифестације”

– Исто тако, свима је јасно шта ће се десити уколико организатори те параде и режим који их подржава покушају силом да наметну ширење неморала којем се народ одлучно противи. Према томе, организатори ће сносити искључиву одговорност за све што се тамо буде догодило. Наглашавамо да ни по коју цену нећемо дозволити одржавање параде срама. Тог дана ће бити присутан огроман број људи из свих српских крајева – тврди он за „Политику”.

На наше питање да ли то значи да „Образ” организује насилно спречавање одржавања параде, Обрадовић је рекао да „само одржавање такве манифестације, упркос томе што се зна шта ће се догодити уколико они покушају да оскрнаве Београд, представља очигледну провокацију”.

– Они мисле да могу некажњено да гурају прст у око свима нама и нашем народу. То тако неће проћи, српски народ и „Образ” то неће дозволити. Ми их позивамо да још једном добро размисле о свему и поручујемо им: „Чекамо вас!” – каже Обрадовић.

Представници организација „Покрет 1389” и „Наши” су у изјавама за наш лист били далеко умеренији у изражавању својих ставова.

Иван Ивановић, председник организације „Наши”, каже за „Политику” да ће тог дана у Београду бити организован миран протест.

– Желимо на миран начин да изразимо наш став да се не слажемо са организовањем параде. Написали смо „Народни проглас” у којем позивамо свештенике, војску и полицију, раднике и сељаке, студенте и навијаче да се одазову тога дана да се спречи парада. Нисмо помињали физички обрачун, али не могу да гарантујем да неће доћи до инцидента. Очекујемо да ће нам Црква изаћи у сусрет. Писали смо писмо Светом архијерејском синоду и имамо индиције да ће највероватније бити организована црквена литија која ће 20. септембра кренути кроз Београд. Надамо да парада неће ни бити одржана – наводи Ивановић.

Раде Љубичић, председник Управног одбора организације „Покрет 1389”, каже да је нетачно да ова организација спрема насилно спречавање „Параде поноса”.

– То је део једне ужасне фашистичке пропаганде режима против „Покрета 1389”. Никада тако нешто нисмо причали, и то су дезинформације које шири лажна организација. Ми смо против геј параде, али насиље никада нисмо помињали – тврди Љубичић.

На питање да ли ће присталице „Покрета 1389” изађи организовано на градске улице 20. септембра, Љубичић је одговорио да ће се „договорити са другим пријатељским организацијама.

– Надамо се да ће парада бити отказана – рекао је Љубичић.

Организација „Анархосиндикалистичка иницијатива” ће, према сазнањима безбедносних структура, такође учествовати на „контрамитингу”, али ће ту прилику искористити у друге сврхе. Они ће, према нашим сазнањима, напасти полицијске службенике како би се осветили за хапшење својих чланова који су бацили Молотовљев коктел на грчку амбасаду.

Осим присталица ових организација, у Београду се тог дана очекује и велики број грађана који до сада нису учествовали на протестима, као и ученика средњих школа који се противе парада. Политичке партије, како сазнајемо, не организују долазак својих чланова, међутим, према оперативним сазнањима очекује се присуство „подмлатка” разних патриотски опредељених политичких странака.

Безбедносне службе, између осталог, располажу информацијом да би током одржавања „Параде поноса” могло да дође и до напада на државне институције.

 

Данијела Вукосављевић

Извор: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Parada-visokog-rizika.sr.html


петак, 11. септембар 2009.

-БЕЗОСЕЋАЈНОСТ ДУШЕ

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

Свако ко хоће непристрасно и темељно да истражи стање своје душе, видеће у њој болест безосећајности, видеће колико је та безосећајност важна и тешка, и схватиће да је она пројава и сведочанство мртвила духа. Каква нас само чамотиња обузме када хоћемо да се бавимо читањем Речи Божије! Како нам се само све то што читамо чини нејасним, неважним и чудним! Како бисмо желели да се што пре ослободимо читања! Зашто? Зато што не осећамо Реч Божију. Када станемо на молитву, какву равнодушност и хладноћу осећамо! Како само журимо да окончамо наше површно мољење, испуњено расејаношћу! Зашто? Зато што смо се отуђили од Бога: ми у постојање Божије верујемо мртвом вером, за наша осећања Он не постоји. Зашто смо заборавили на вечност? Зар смо искључени из броја оних који треба да ступе у њену бескрајну област? Зар нам не предстоји смрт, као и другим људима? Зашто? Зато што смо се читавим својим бићем прилепили за материјално, никада не размишљамо и нећемо да размишљамо о вечности, изгубили смо њен драгоцени предосећај, и стекли лажни осећај у вези са нашим земаљским странствовањем, који нам земаљски живот представља као бесконачан. Ми смо толико обманути и заведени тим лажним осећајем, да у складу са њим уређујемо сво наше делање, приносећи способности душе и тела на жртву пропадљивости и не марећи за други свет који нас очекује, мада свакако треба да постанемо вечни житељи тог света. Зашто из нас као из извора лију празнословље, смех, осуђивање ближњих и подсмеси? Зашто, не оптерећујући се, многе сате проводимо у најиспразнијем увесељавању, и не можемо да се заситимо па се трудимо да једно сујетно занимање заменимо другим, ни најкраће време нећемо да посветимо разматрању својих сагрешења и плакање због њих? Зато што смо стекли склоност за грех, за све сујетно, за све што уводи грех у човека и чиме се храни грех у човеку; зато што смо изгубили склоност за сва занимања која у човека уводе и у њему умножавају и чувају богољубљене добродетељи. Богу непријатељски свет и пали анђели засађују у душу безосећајност, уз садејство наше слободне воље. Она расте и јача животом према начелима света; она расте и јача од следовања своме палом разуму и вољи, од остављања служења Богу и од немарног служења Богу. Када се безосећајност окамени у души и постане њена особина, онда свет и његови господари ударају на камен свој печат. Овај печат састоји се у општењу људског духа са палим духовима, у томе што људски дух усваја утиске који су на њега произвели пали духови, у потчињавању насилном утицају и власти одбачених духова. 4.152 -154
• Неки, који се не баве душевним делањем, или се баве сасвим мало -него се занимају само телесним, и то не без примесе фарисејства (јер делање које је само телесно, не може да прође без фарисејства) уопште не осећају жал савести и њене прекоре због грешности, те стога такво стање свога спокојства сматрају достојним похвале. У своме мишљењу они се ослањају и утврђују на многа своја јавна добра дела и људске похвале. На основу тога они овакво своје стање спокојства сматрају директном последицом богоугодног делања и беспрекорног живота испуњеног добродетељима (врлинама). Њихово спокојство се повремено претвара у нагонску радост: они се не устручавају да ту радост сматрају благодатном. Жалосна самообмана! Душепогубна заслепљеност! Самообмана је овде заснована на умишљености, а умишљеност је повређеност духовног ока, која је настала услед неправилног делања, а рађа још неправилније делање. Љубљени брате, спокојство којим се увераваш у исправност свога пута није ништа друго до недостатак свести о својој грешности и осећаја грешности, који потичу и произилазе од немарног живота, a радост која се у теби повремено јавља услед спољашњег успеха и људских похвала никако није радост духовна и света: она је плод умишљености, самозадовољства и сујете. Такво стање умишљеног спокојства Свети Оци називају безосећајношћу, умртвљивањем душе, смрћу ума пре смрти тела. Безосећајност или умртвљеност душе састоји се у одузимању и одступању чула покајања и плача од нашег духа, као и у одступању спасоносне немоћи, која се назива скрушеношћу, од нашег срца. Кад нема те немоћи срца и човек живи у умишљеном спокојству, онда је то сигурно обележје неправилног начина размишљања, неправилног подвига, самообмане. "Како год узвишено да живимо,- рекао је свети Јован Лествичник- ако нисмо задобили скрушеност срца, онда је тај живот лажан (притворан) и сујетан". Недостатак скрушености потиче од непажљивог живота, од излазака из келије када за то није време, од неправовремених разговора, шала, смеха, празнословља и распричаности, од јела и преједања, од пристрасности, примања и усвајања сујетних помисли, умишљености и гордости. 5. 373-374
• Стање безосећајности је толико важно за нашег невидљивог непријатеља, да се он на сваки начин труди како би нас у њему задржао и утврдио, не узнемирујући нас ни другим страстима, ни спољашњим искушењима, јер умишљеност и самозадовољство које обично бивају последице укорењене безосећајности довољне су да одузму све духовне плодове и одведу у пропаст. Безосећајност је још страшнија зато што онај кога је обузела не схвата у како јадном стању се налази: он је обманут и заслепљен умишљеношћу и самозадоваљством.

• Како је чудна и чудовишна тежња за земаљским успехом! За тим успехом се избезумљено јури. Чим се нађе, он одмах изгуби вредност и трагање започиње са новом снагом. Та се тежња ни са чим садашњим не задовољава: она живи само у будућности, жуди само за оним што нема. Предмети жеље маме срце тражитеља маштом и надом да ће бити задовољено: обманут и стално обмањиван, он све време земаљског живота јури за тим предметима, док га не задеси изненадна смрт. Како и чиме објаснити то трагање које је налик каквом нечовечном издајнику и влада свима, заводи све? У наше душе засађена је тежња ка бесконачним добрима. Али ми смо пали, и срце ослабљено падом у времену и на земљи тражи оно што постоји у вечности и на небу. 1. 86-87
• Расејани живот, испуњен свакодневним бригама, једнако као и преједање и пијанчење, чини да човек отежа (Лк. 21,34). Такав човек прилепљен је за земљу и заузет само пролазним и сујетним; служење Богу за расејаног човека постаје споредна ствар; и сама помисао на то њему је сурова, мрачна и неиздржљиво тешка. 1. 373
• Кућни и домаћи послови веома су корисни: удаљавају од доконости и олакшавају уму његову невидљиву борбу. Борба без таквих послова узводи у силни подвиг, који је дозвољен само ономе ко је на тај подвиг принуђен околностима, или га је Бог ту довео. Разборитост захтева да се не ступа у борбу која превазилази снаге, напротив, треба је олакшати. 6. 353-354
• Са вером се предај вољи Божијој, не одбацујући делатну бригу о себи, него умишљену. Када дођу такве бриге, много је боље обраћати се Богу молитвом за себе, него се поуздати у прављење различитих планова који су увек неоствариви.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

понедељак, 7. септембар 2009.

ПРОЛОГ -СВЕТОГ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА


РАСУЂИВАЊЕ
Ако упитате многе људе, зашто не иду у цркву на молитву, обично ће вам одговорити: немам времена, морам да радим! Погледајте те људе, који само раде и не иду у цркву уздајући се само у свој рад, и сравните их са онима који деле време на рад и на молитву, и брзо ћете се уверити, да су ови други и имућнији и, што је главно, задовољнији. Прича се за два суседа кројача, како су били неједнаки и по раду, и по молитви, и по имању и задовољству. Један од њих имао је велику породицу, а други је био самац. Онај први имао је обичај да свако јутро иде у цркву на молитву, а овај самац никад није ишао у цркву. Онај први не само да је мање радио, него је био и невештији мајстор од овог другог. И онај је имао свега задовољно, а овај је оскудевао. Упита овај онога, како то да он има свега, ма да ради мање одњега. А онај богомољац одговори, да он сваки дан иде у цркву, и уз пут налази изгубљено злато, па позове и свог суседа самца, да пође с њим на молитву, па ће делити нађено злато. И оба суседа почну редовно ићи у цркву, и убрзо се оба изједначе у обиљу и задовољству. Наравно, никакво злато нису они налазили на путу, али је благослов Божји умножавао обиље правим богомољцима. Онима који ишту најпре царства Божија и правде Његове, Бог додаје и умножава све остало, што им је нужно за телесни живот.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Провиђење Божје које чуваше Давида да не падне у руке Саулове (I Сам. 23), и то: 1. како Саул дође да опколи град Кеилу, у коме беше Давид, но Бог то откри Давиду те Давид пре побеже; 2. како Саул у Маони за мало не ухвати Давида, али му дође глас, да су Филистејци ударили на земљу;
3. како Господ вазда бди над праведником, и како Он омета планове неправедника.
БЕСЕДА
о карактеру Христовом, како га прорече Исаија. Неће викати ни ружити: нити ће се чути глас Његов по улицама; Трске стучене неће преломити и лана што се дими не ће угасити, јављаће суд по истини (Иса. 42, 2 - 3). Ко имаше више права од Господа Сина Божјег да виче на земљи, у винограду Своме, на безаконике? Ко имаше више права да ружи грешнике, који наружише Бога и закон Божји? О кротости умилна, невиђена међу људима! О чиста водо планинска, која се с висине сливаш и ћутке переш нечистоћу насеља људских! Многи безбожници мисле, да би поверовали у Христа, кад би чули од Њега речи не благе него громовите. Но шта је боље, нека кажу безбожници, да ли речи громовите, са виком и хуком, које пролазе без дејства као дим теран ветром, или речи благе, које имају дејство грома? Може ли легион громова истерати легион ђавола из једног поседнутог човека? Та легион громова пукло је над Гадаром, но легион ђавола у лудом човеку нису то ни осетили. Ни на демоне Господ Исус не викаше, него им тихо рече, да изађу, и они послушно излажаху. Није ствар, браћо, у вици и у критици, него у сили. Трске стучене не ће преломити и лана што се дими неће угасити. Ово се односи на Стари Завет, чији дух су Фарисеји били стукли сасвим и претрпали формалностима суботарским, и који се само још димио, али није давао светлост људима, због отупелог разума и окамењеног срца људи. Неће Господ преломити стучену трску нити ће угасити сасвим притуљени огањ онога закона, кога је Он дао. Још се односи ово и на људе грешне.
Људе, утучене грехом, неће Он докончати, нити грешнике, у којима се светлост божанска претворила у дим, угасити, него ће трску исправити и огањ божански у људима распламсати. Јер због грешника је Он и дошао у свет. Јављаће суд лагано и кротко, али са силом, коју истина сама собом носи. Понашаће се благо и кротко, и са сажаљењем и милошћу слично лекару - но далеко узвишеније и срдачније - него лекар кад уђе у кућу безумних. О Господе кротки и тихи, испуни нас Твојом прекрасном кротошћу и тихошћу. Теби слава и хвала вавек. Амин.

петак, 4. септембар 2009.

У ваш дом долази свештеник, радујте се!


Свештенство је служба Новога Завета, предата од Христа апостолима и њиховим пријемницима, и састоји се у проповеди речи Божије и у вршењу тајни, да би овим средствима, помиривши грешнике са Богом, усавршили њих у вери и светом животу ради постизања живота у славу Божију.Да свештенство има високо достојанство, довољно се види из тога што је оно установљено од Христа Господа, Исуса Богочовека, са циљем да људи постигну велико блаженство,тј.вечно спасење. Пастири се не називају само анђелима, него и земљорадницима, жетеоцима, посланицима у винограду, војницима, ратницима који трче трку, стражарима(Јез.3,17) а такође се пореде и са волом који врше (1.Кор.9,;1.Тим.5,18)
Господ не захтева од пастира да механички обавља своју службу."Сине човечији!Поставих те стражаром дому израиљеву, да слушаш речи из уста мојих и да проповедаш у име моје. Кад кажем грешнику: погинућеш, а ти га не опоменеш и не приговориш му да би га обратио од његовог безбожног пута и сачувао у животу, грешник ће погинути због свога безакоња,али ћу крв његову искати из руку твојих" (погл.Јрз.2,17-18;33,8;34,10)И у Новом Завету говори:" Доћи ће господар тога слуге(који није дао слугама његовим хране,тј. храну слова Божијег, поуку у вери и светом животу) у дан када се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га на пола, и део његов ставиће с невернима(погл.Мт.24,50-51; лк.12,46)

Постоји пет различитих начина како свештеник треба да учи народ:

1. Да учи вери и да у њој из дана у дан усавршава људе
2. Да изобличава и искорењује противно, јеретичко, безбожничко или сујеверно учење.
3. Да исправља оне који су пали у безакоње.
4. Да наставља и утврђује у побожном животу оне који верују на прави начин и који се
добро владају.
5. Да теши и храбри ожалошћене и оне који су пали у очајање.

Према приликама и обзиром на разлику и оне које учи, црквени учитељ треба да се служи једним или другим од поменутих поука. Поука учитеља тесно је повезана са његовим животом и делима. Они који уче врлинама а не врше их на делу, таквима њихови слушаоци ништа не верују, видећи да једно прича а друго ради, окрећу се од њега и одлазе. Њему и сама савјест казује:лекару, најпре се сам лечи(погл.Лк.4,23) Уколико се живот проповедников слаже са проповеђу његовом, то он отворено проповеда , и спреман је да свакоме каже реч Христову: који ће ме од вас укорити за грех(погл.Јн.8,46)

Да вршење тајни спада у дужност свештеника о томе довољно сведочи ап. Павле кад себе и своје прејемнике овако описује:"Тако нас држе људи као слуге Христове и вршиоце тајни Божијих"(1.Кор.4,1). Шта је тајна или тајанствени обред, Богом установљени и колико тајни признаје Православна црква, као и то да ли све тајне имају једнаку силу и јесу ли све неопходне, о свему томе говори се доста опширно у Катихизу . А којим их редом и како треба вршити изложено је у Требнику, а за евхаристију у Службенику.

ЗАСЕБНО О СВАКОЈ ТАЈНИ:

Крштење
-
при крштењу деце свештеник треба да пази на то да је кум православан, који зна чланове вере нужне ради спасења јер кум овде заступа кумче и за њега даје обећање Богу(погл.1.Петр.3,21), тј. исповеда(казује) Символ вере.

Миропомазање-Мирјанин не може ову тајну вршити ни у случају опасности од смрти


Свето причешће-Наша тела су од земље, стога се хране земаљском храном, али су наше душе од небеске суштине, стога се морају хранити небеском храном. И Христос је рекао за Себе: „Ово је хлеб који је сишао с неба" (Јн. VI, 58).
Коју молитву треба да изговоримо пре примања свете тајне причешћа?
„Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си
дошао у свет да спасеш грешнике од којих сам први ја. Још верујем да је ово истинито и
пречисто тело Твоје и да је ова сама пречиста крв Твоја.

Покајање- од свих тајни,тајна покајања свештенику је најтежа јер захтева наручиту вештину, опрезност и велику марљивост.Често пута у једној истој души налазе се многе застареле,гнојаве ране, које су повредиле све делове бића све животне сокове; а што је још горе, људи који за несрећу своју страдавају од таквих патњи, или не осећају тешке болове, или их скривају пред лекаром, или на крају, предавши се лечењу, не трпе лек.( Мало упуство за исповест). На самој исповести свештеник је дужан пазити да на исповест не прима туђе парохијане који беже од свога пастира ради стида, што нису оставили грешне навике и поправили се после опомена. Велика је немарност да свештеник без исповести чита свима разрешну молитву.

Свештенство-је ствар архијереја.

Брак-даје се поука да није брак само ради множења, јер се и животиње множе, него да умножени човечији род прославња свога Творца, ради чега је човек и створен по обличју Божијем.. Свештеник је дужан да поучи да брачници поставе за предмет свога брака рађање деце, васпитање у страху Божијем у истинској побожности и свакој врлини. Да се међусобно помажу и причињавају радост једно другоме. Мушке испод 15 а женске испод 13 не треба венчавати.Исто тако ни престареле. Ни оне који не знају закон Божији.

Јелоосвећење- помазивањем светим уљем, ако се прима са вером и чврстом надом у Исуса Христа, помаже болеснику и прашта му учињене грехе. Пре ове свете тајне болесник треба да се припреми покајањем и исповедањем грехова да прими разрешење.

(кориштени текстови из приручника о свештеничким дужностима)


Драга браћо и сестре, моји молитвеници пред Господом, за спас моје недостојне и грешне душе, овим текстом Вас још једном обавештавам да ћу ускоро покуцати на Ваше домове. желим да тој посети дам мали пред увод овим текстом да би знали на прави начин дочекати свештеника. За сваки побожни дом нема веће радости да у кућу уђе онај који Вас као проводник Божијих светих тајни, сједињује са Господом кроз Крштење и редом осталим тајнама. Ипак много нас је који не знамо шта у ствари треба да чинимо пред долазак свештеника. Кренућемо овим редом. Дакле свештеник по обичају улази у дом верника, а укућани узимају Божији благослов дат им руком свештеника. Свештеник се поклања вашем молитвеном кутку( део где су иконе, кандило,и књиге за молитву), и затим хвала Богу, седамо да се видимо и освежимо водом и шећером или шта је обичај тога дома. Затим кроз разговор сагледавамо, да ли је освештана кућа, да ли је деци читана молитва за почетак школске године, да ли има болесних да се чита молитва за здравље...а онда желим да вас упознам да постоје и молитве за освештање соли, кола, благосиљање уља за јело, сира јаја (веће количина), бунара, освећење надгробног крста, освећење ма које ствари, благосиљање меда, пчела, вина, благосиљање супружника који немају децу, благосиљање тамјана, икона, мали помен за покојнике и парастос....

Драга браћо и сестре напомињем да о новцу не бринете јер " бесплатно добих и бесплатно дајем" и тражим од Вас сву озбиљност и молитвеност а не дух данашњег времена где се света тајна продаје или даје као нека роба, без духовне користи и свештенику и пастви. Још горе, све ово што желимо учинити може нам бити на осуду јер " Проклет онај који чини дело Господње немарно!!!"
Љубљени у Христу радујмо се и веселимо, јер нам Бог даје обиља дарова и благослова.

Ваш јереј Милорад ( Стефан) Николић

Бог Вас Благословио Вашим Светим Молитва!