недеља, 24. јул 2011.




ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО

Свети Инокентије Московски
(Просветитељ Аљаске)

Људи нису створени зато да би живели само овде на земљи, попут животиња које после своје смрти исчезавају, већ су створени са једним циљем - да би живели са Богом и у Богу, и то не сто или хиљаду година, него вечно. Али са Богом могу да живе само хришћани, то јест они који на прави начин верују у Исуса Христа.

Сваки човек тежи ка напретку и срећи. Ово стремљење нам је усадио Сам Творац, те стога оно не представља грех. Али треба знати да овде, у овом пролазном животу, потпуна срећа не може да се пронађе, јер се она налази само у Богу, и нико је никада неће пронаћи без Бога или изван Бога.

Ништа на овоме свету, осим Бога, не може да испуни наше срце, нити да сасвим задовољи нашу жудњу. Ватра се не може угасити сувим грањем и уљем, него само водом. Управо тако ни жудња људског срца не може да се задовољи добрима овога света, јер нашу жеђ може да угаси једино благодат Божија. Само Онај Који представља највише благо и извор живота, може до краја да утоли жеђ наше душе и да нам пружи најузвишенију радост.

Што се тиче материјалних добара, она не могу у потпуности да нас задовоље. Познато нам је да нам се свака ствар коју желимо свиђа само док је не поседујемо; а када је добијемо, брзо нам досади. Или, само оно што још немамо, делује нам добро и привлачи нас, а све што имамо, макар било и најбоље, или нам није довољно, или нас не привлачи. Одличан пример за ово пружа цар Соломон, који је, као што је познато, био толико богат, да је целокупно покућство у његовом дворцу било од чистог злата. Био је толико мудар, да су цареви и знаменити људи из далеких земаља долазили да га слушају. Био је толико славан, да су непријатељи дрхтали при самом спомињању његовог имена. Он је лако могао да задовољи било који свој прохтев, и чинило се да нема ствари на свету које није имао, или није могао да добије. Уз све то, Соломон до краја живота није могао да у потпуности удовољи своме срцу, и жудње су га мучиле више но обичног човека. На крају, пошто је пробао све на свету, у својој књизи рекао је: Све је на свету таштина и мука духу!

До сличног уверења долазили су и други мудраци и срећници. Очигледно, у дубини наше подсвести нешто нам сугерише да смо странци на земљи, путници и пролазници, и да наше истинско блаженство није овде, него тамо, у другом и бољем свету, који се назива рајем или Царством Небеским. На земљи не постоји ствар која би могла да у потпуности задовољи наша хтења. Нека човек овлада читавим светом и свим што је у њему; но, и то ће га задовољити само за неко време, док ће бесмртна душа, жедна личног општења са Богом, остати незадовољена.
Дакле, ако желиш да живиш са Богом у Царству Небеском, буди православни хришћанин. Ако желиш напредак и срећу, тражи их у Богу. Ако желиш да твоје срце буде у потпуности задовољено, усмери га према Богу, од Кога си се удаљио својим гресима.

Међутим, нико сам, без Исуса Христа, не може да се окрене и приђе Богу, јер нам наши греси, као какав високи зид, не дозвољавају да Му се приближимо. Зато је Исус Христос, Син Божији, и дошао у свет - да би нам вратио изгубљени бесмртни живот и истинску срећу. Он је људима открио да је сво њихово зло у гресима и да нико не може само својим трудом да победи зло у себи и приближи се Богу. Грех, који се утврдио у нашој природи као високи зид, стоји између нас и Бога. Да Син Божији по Своме милосрђу није сишао к нама, примио људско тело и Својом смрћу победио грех, сви људи би неповратно погинули. Сада пак, благодарећи Њему, свако ко пожели може да се очисти од зла, врати Богу и пронађе вечно блаженство у Царству Небеском.
(Из књиге 'Путоказ за Царство Небеско', Предањске студије, Београд 2008)

уфбдј