субота, 20. фебруар 2010.

Недеља Православља



На недељу Православља наша Света Српска Истински Православна Црква чита анатеме,које је Црква установила по богослужбеном типику.


Саставио и уприличио за богослужбену употребу на Србском језику по Грчком и Руском изворнику чина Недеље православља и додао делове који се односе на Србију и нашу отачаствену Цркву, лета Господњег 2006. у току прве седмице великог поста у СветоЈованском Новостјеничком манастиру, недостојни јеромонах Акакије


Пророци како видеше, апостоли како научише, Црква како је примила, учитељи како су одогматили васељена како се сагласила, благодат како је засијала. Истина како се доказала, лаж како је протерана, премудрост како се смело исказа, Христос како је наградом потврдио- тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо.Ово је вера Апостола. Ово је вера отаца. Ово је вера православних. Ова вера васељену утврди.Од тога, ми примамо и потврђујемо Саборе Светих Отаца и њихова предања и списе, како и оне који су у сагласности са Божанским откровењем.И премда има непријатеља Православља и одступника од промислитељског и спасоносног Откровења Господа нашег, ипак је Господ узео у обзир срамоћења слугу својих, јер је Он оборио хулитеље и непријатеље Православља као подле и бегунце.Стога ми благосиљамо и хвалимо оне који су приклонили ум свој у послушности Божанском Откровењу, и који су се борили за то, и тако, следујући Светом Писму и чувајући предања древне Цркве, ми одбацујемо и анатемишемо све који се противе Њеној Истини, ако они, док се чека на њихово обраћање и покајање, одбијају да се покају пред Господом.
Онима који поричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без промисла Божијег- АНАТЕМА. (народ: анатема три пута)


Онима који кажу да Бог није Дух, него тело, или да он није праведан, милостив, мудар, свезнајући, и друге такве хуле- АНАТЕМА.


Онима који се усуђују да кажу да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једно по суштини, и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух нису Један Бог- АНАТЕМА.


Онима који говорећи булазне да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и његово вољно страдање, смрт и васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха - АНАТЕМА.


Онима који одбацују благодат и искупљење проповедано Јеванђељем као једина средства нашег оправдања пред Богом - АНАТЕМА.Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Девојка пре рађања, при рађању и после рађања - АНАТЕМА.


Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао пророке и апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их у свакој истини - АНАТЕМА.


Онима који одричу бесмртност душе, крај века, будући суд и вечну плату за добродетељи на небесима, а за грехе вечну осуду - АНАТЕМА.


Онима који одбацују Свете Тајне држане од стране Цркве Христове - АНАТЕМА.


Онима који се одричу Сабора Светих Отаца и њиховог Предања, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве - АНАТЕМА.


Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Црква прима у спомен дела Божијих и оних који су му угодили, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да се угледају на њихове примере, и онима који кажу да су они идоли - АНАТЕМА.


Онима који измишљају да се православни цареви и краљеви узводе на престол не по посебном Божијем благовољењу, и да се при чину помазања на њих не изливају дарови Светога Духа, и тако се дрзну против њих на бунт и преврат - АНАТЕМА.


Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима који у Бога јединог не верују, него демоне поштују, и не предају смирено живот свој Богу, него врачањем и чаробњаштвом демоне призивају, покушавајући сазнати будуће - АНАТЕМА.


Онима који одступају од православља, и друге вере и исповедања примају, на саблазан браћи нашој и отпадајућим у расколе - АНАТЕМА.


Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који су дигли руку на миропомазанике Божије, који су убијали свештенослужитеље, уништавали светиње, рушили храмове Божије, истјазавали браћу нашу и опоганили отачаство наше - АНАТЕМА.


Онима који говоре да страха ради оних који убијају тело треба Цркву спасавати, покушавајући да сачувају земно устројство Цркве - одричући се Христове Истине, и учећи да је безбожна власт, служење њој као и поштовање ње, тобоже законско и од Бога постављено, као и испуњавање њихових наређења чињених у циљу разрушења и уништења Цркве, Сергију старогородском и његовим последоватељима - АНАТЕМА.


Онима који не следе обичаје Цркве о светој Пасхи и Календару онако како су нам предати од седам Светих Васељенских Сабора, који су их за нас добро установили да их следимо, него желе да прате григоријанску пасху и календар - АНАТЕМА.


Теософима и осталим јеретицима који су се дрзнули да безумно уче, како Господ наш Исус Христос није једном дошао на земљу сишавши и оваплотивши се, него се тобоже много пута оваплоћавао, исто тако и онима који одричу да је истинска премудрост Очева - Његов Син Јединородни, и насупрот Божанском Писму и учењу Светих Отаца траже нове премудрости - АНАТЕМА.


Онима који Цркву Христову нападају мудровањем да је она подељена на тзв. гране које се разликују учењем и начином живота, и онима који тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати у будућности када се све гране или секте или чак религије уједине у једно тело, и онима који не разликују истинско свештенство и Тајне Цркве од јеретичких, него веле да су крштење и причешће јеретика довољни за њихово спасење, и онима који опште са горе поменутим јеретицима, или помажу или бране њихову јерес екуменизма под изговором братске љубави или као пут сједињења одељених Хришћана - АНАТЕМА.


Махнитим учесницима сабора против православне вере у Константинопољу 1923. године и на Светој Гори 1931. године - АНАТЕМА.


Јоакиму III, патријарху константинопољском, Мелетију Метаксакису и Хризостому Пападопулосу, зачетницима злославног екуменизма- АНАТЕМА.


ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ


Свима онима који су заступали православље речима, списима, учењем, страдањем и богоугодним животом, као своје заштитнике и бранитеље, Црква Христова, сада, у овом помену објављује:Јеремији тиранском, Силвестру александријском и Софронију јерусалимском, који су се борили за православну веру, и свима осталима који су борили за Православну веру, и свима осталима који су учествовали на свеправославним саборима, 1583, 1587, и 1593. године, који су осудили календарску новотарију и одсекли од тела Цркве оне који су је примили и који ће је примити - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ (народ: вјечнаја памјат три пута)


Антиму, васељенском патријарху и онима који су учествовали на Константинопољском сабору 1848. године - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Свим учесницима Мансовилског сабора Руске Заграничне Цркве 1983. године, који су предали осуди јерес екуменизма - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Свима који су се борили делима и речима за православну веру против новотарије новог календара и јереси екуменизма - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Светом благоверном и равноапостолном цару Константину, и његовој матери Јелени, православним јелинским царевима: великом Теодосију, Теодосију млађем, Јустинијану, Царици Пулхерији, Ирини, Теодори и последњој византијској царици Јелени Драгаш у монаштву Ипомонији и осталим православним царевима и царицама Јелинско - Ромејским - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Светом благоверном и равноапостолном цару србском Стефану Немањи и царици Ани у монаштву Симеону и Анастасији, Стефану првовенчаном у монаштву Симону, Стефану Владиславу, Стефану Урошу првом, Стефану Урошу другом - Милутину, Стефану Драгутину у монаштву Теоктисту, Стефану Урошу трећем Дечанском, цару Лазару мученику и кнегињи Милици у монаштву Јефтимији, кнезу Стефану Штиљановићу, Вожду Георгију Петровићу, кнезу Александру Карађорђевићу, краљу Петру првом великом ослободитељу, мученички убијеном благоверном и Христољубивом краљу Александру Карађођевићу, краљевима Милану и Александру Обреновићима, благоверном господару и краљу Црногорском Николи и краљици Љубици Петровић - ВЈЕЧНАЈА

ПАМЈАТ.


Благоверном и равноапостолном великом кнезу Владимиру и матери његовој великој кнегињи Олги, господару и цару Александру трећем Романову, мученички убијеним: благочестивом господару императору Николају другом, благочестивој господарици императорки Александри Теодоровној, благоверном господару наследнику цесаревићу и великом кнезу детету Алексеју Николајевићу, благоверним господарицама великим кнегињама Олги, Татјани, Марији и Анастасији Николајевнима, великој кнегињи Јелисавети Теодоровној и осталим благоверним царевима и царицама, великим кнезовима и кнегињама, и свим од рода царева и великих кнезова руских - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Светим православним патријарсима и папама Римским Константинопољским, Александријским, Антиохијским, Јерусалимским, сверуским и Србским, високопреосвећеним митрополитима, архиепископима и епископима православним, последњим православним патријарсима Србским: Димитрију, мученички убијеном Варнави и Гаврилу - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Новим свештеномученицима Тихону патријарху московском и целе Русије, Владимиру кијевском, Јосифу петроградском, Петру крутицком, Кирилу казанском, Димитрију гдовском, Максиму серпуховском и свим новим исповедницима Цркве руске - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Митрополитима загграничним Антонију, Анастасију и Филарету новом исповеднику, архиепископима Теофану полтавском, Аверкију џорданвилском, Никодиму великобританском, Антонију лосанђелском, Јовану санфранцисканском, Леонтију чилеанском, Серафиму чикашком и осталим архијерејима заграничним који су се упокојили у православном исповедању - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Митрополитима Хризостому првом и Герману кикладском, епископу Матеју брестенском, архиепископима Акакију и Авксентију, митрополитима Калисту и Антонију, Епифанију китијском и свим истински православним епископима Јеладске Цркве који се упокојише у православном исповедању вере - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Митрополиту Гликерију са осталим румунским епископима који се упокојише у православном исповедању вере - ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.


Пострадавшим и убијеним у различитим походима за одбрану православне вере и отаџбине наше кнезовима, војводама, христоименој војсци и свим православним хришћанима који су се упокојили у православној вери и благочешћу у нади васкрсења - ВЈАЧНАЈА ПАМЈАТ.


МНОГОЉЕТСТВИЈЕ


Православна Христова Црква, која овако победоносно врши спомен оних који су се у прошла времена подвизавали у благочешћу, поред тога што побуђује христоимениту своју децу да подржавају њиховом примеру, има такође дужност да велича и подвиге оних који сада делају за православље, и спасоносном вером и врлинама припремају себе за вечно блаженство.
Најблаженијем господину нашем ХРИЗОСТОМУ милошћу Божијом првојерарху Цркве Истинитих Православних Хришћана Грчке, архиепископу атинском целе јеладе и дијаспоре подај му Господе миран и дуговечан живот, здравље и спасење, обиље плодова земаљских и сачувај га на многа љета- МНОГАЈА ЉЕТА!


Високопреосвећеном господину нашем ТИХОНУ милошћу Божијом председнику Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве, Архиепископу Омском и Сибирском подај му Господе миран и дуговечан живот, здравље и спасење, обиље плодова земаљских и сачувај га на многа љета- МНОГАЈА ЉЕТА!


Свим истинским православним архиепископима, митрополитима и епископима који исправно управљају речју Христове истине, часним презвитерима у Христу ђаконима и свом клиру, онима који монахују и свим истинским православним хришћанима који правилно држе спасоносну веру и који живе у послушности Цркви Христовој, подај Господе мир, тишину, добре дане, дуговечност, здравље и спасење и обиље плодова земаљских и сачувај их на многа љета - МНОГАЈА ЉЕТА.
редакција



петак, 19. фебруар 2010.

Духовне поукe

ЗНАК ХРИСТОВЕ ЉУБАВИ

Христос као да је рекао: Носио сам крст за спасење рода људског.

Када некога желим себи да призовем, прво га обасипам жалостима и његово срце најпре пробадам стрелама натопљеним пеленом туге.

То чиним да би тај човек био мртав за екстремне заносе и пролазна задовољства.

Значи, невоља је израз моје љубави.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

НЕДОВОЉНА ПРЕДАНОСТ - ИЗВОР МНОГИХ ЖАЛОСТИ

Уколико човек жели да живи духовно, онда он духовном животу мора безрезервно да посвети васцело биће.

Управо ова одлука застрашује многе, па се стога осећају примораним да служе два господара, што постаје извор многих жалости.

Господ нас призива да Му предамо васцело, а не само део срца, васцелу душу, а не само један њен део. Он од нас не тражи да Му половично служимо, већ Господ жели васцело наше срце и душу, да Му предамо сав живот наш.

Морамо достићи управо такво стање, уколико желимо да уживамо плодове обећања Господњег да ће нам дати све што тражимо. Међутим, изгледа да ми стално заборављамо на своју дужност и обавезу према Њему.
новомученик Валентин Свентитски (+ 1936)


УСАВРШАВАЊЕ ДОЛАЗИ ОД БОРБЕ

Речено је да Бог демонима допушта да нас нападају из пет разлога.

Први је да, кроз нападе и одбране, научимо да разликујемо врлину од греха.

Други разлог је да бисмо врлину, коју смо задобили борбом и трудом одржали чврстом и непроменљивом.

Трећи разлог је да не бисмо напредовањем у врлини мислимо високо о себи, већ да бисмо се учимо кротости.

Четврти је да, искусивши сву подлост греха, савршено га замрзимо.

Коначно, пети и најважнији разлог је да, ослободивши се од страсти, не заборавимо на сопствену немоћ и силу нашег Помоћника .
свети Максим Исповедник (+ 662)


ГОРДОСТ ЈЕ КОРЕН ТУГЕ

Кажеш да те општа морална слабост, сопствена неспособност да се одупреш искушењима и одбациш страсти неописиво жалосте, што само сведочи о томе да рачунаш да се спасеш само сопственим снагама.
Међутим, саветоваћу ти следеће: Када си већ доспео у такво стање, требало би да се ослободиш сваког греха који те тишти, али само по цену уништавања корена свих грехова. Мисао о том греху те вероватно никада није жалостила, јер никада ниси ни сумњао да је он присутан. Тај грех је твоја гордост.
Али, ако смо кротки, Бог нам помаже да се боримо против греха. Ако смо горди, Он то не чини. А како можемо постати кротки ако себе не видимо онаквим каквим уистину јесмо најгори од свих грешника? Или, ако не клечимо у покајању?
старац Макарије Оптински (+ 1860)

БОЖИЈЕ ПРИСУСТВО У ВРЕМЕ СТРАДАЊА

Какву све муку Бог није припремио за човека овога доба!
Као да човек већ није довољно пропатио!? Па, и није, будући да кроз страдање још увек није спознао Божије присуство.

Бог допушта да човек пати да би му се кроз патњу открио. Он жели да сав човек постане патња. Како је само окрутан тај Бог!?

Не, управо бескрајна и неизмерна љубав Божија допушта толика страдања.

Човек себе сматра довољним, па зато и мислимо да можемо само сопственим напорима побећи од сопствене судбине. Побећи! То је наша једина помисао. Само желимо да избегнемо лудост и пакао модерног живота.

Али, не можемо побећи!!! Потребно је да прођемо кроз тај пакао и да га прихватимо, знајући да је његов узрок љубав Божија.

Какав је само то јад! Толико патити, не знајући зашто и мислити да нема разлога за то. Разлог је љубав Божија. Не видимо ли је како сија у тами - слепи смо.

Господе Исусе Христе помилуј нас грешне! Пресвета Богородице, моли Бога за нас!
о. Серафим Роуз


ПОМОЋ СТИЖЕ РАДИ ТРУДА

Твоја награда на небесима ће бити једнака твојој жртви. Помоћ и награда се добијају због уложеног труда.

Ти ниси дошао овде да тражиш мир, па га зато и не тражи. Не тугуј кад га нема, већ кад га има много.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ СМИСАО ЖИВОТА

Живот нам је дарован да би он нама служио, а не ми њему.

Идолатризовањем живота, човек, пре или касније, престаје да схвата његов смисао, те запада у стање депресивне збуњености. Он, попут коња, наставља да вуче то бреме очајања, да би га на крају изненада заробила сама неосетљивост.

Уколико жели да буде слободан, човек не сме да заборави смисао живота.
старац Нектарије Оптински (+ 1928)


БЕЗ САМОВОЉЕ ИЛИ САМОСАЖАЉЕЊА

Кажеш да стално падаш.

Па, тако ће и бити, све док у теби владају самовоља и самосажаљење.

То показује да је у твоме срцу најважније "Ја", а не Господ.

То је грех самољубља који живи у нама, који је узрок свакога греха, и човека чини грешним, од главе до пете, све докле му допуштамо да обитава у нашој души. А када је цели човек грешан, како се благодат може настанити у њему?

Она неће доћи, као што ни пчела не иде тамо где има дима.
свети Теофан Затворник

"СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ"

Често је у време малодушне потиштености, исто као и у време радости, неопходно понављати речи благодарности Богу. Изговарајмо их често, као и Исусову молитву.

Рецимо: "Слава Богу за све!"

Ова молитва, из срца изречена, одагнава сваку тугу и смутњу, и у срце се настањују мир и радост... Господ је Светлост Која одагнава сваку врсту пометености и узнемирености.
свети Игњатије Брјанчанинов


ЗА МИРАН ЖИВОТ

Браћо моја, чврсто стојте у православној вери Христовој!

Чувајте нерасејаност ума;

имајте чистоту душе и тела;

клоните се злих жеља;

украсите се скрушеном мудрошћу;

не заборављајте на гостољубље;

никада не избегавајте заједничке оброке за трпезом;

бежите од људске славе;

не тражите привремену почаст;

ни у чему се не супротстављајте своме надређеном;

непрекидно се вежбајте у врлинама;

бежите од алкохола као од отрова;

сваког часа се трезвено молите Богу.

Ако будете живели по овим саветима, онда ће вам Господ наш Исус Христос даровати вечне благослове и Царство Небеско.
свети Пајсије Углички (+ 1863)


РАДОСТ ЈЕ ИЗНАД ОВОГА СВЕТА

Зашто се човек учи кроз бол и страдање, а не кроз задовољство и срећу?

Веома једноставно, јер задовољство и срећа везују човека за овај свет, а бол и страдање га подстичу да трага за истинском радошћу која превазилази границе овога света...

Сам Христос нам се обраћа кроз бол и страдање, али и кроз само зло - јер у њима сагледава нешто што је изнад тога, уколико у њима постоји оно што наша срца дубоко желе.
о. Серафим Роуз

уторак, 16. фебруар 2010.

Велики канон Светог Андреја Критског

Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше". У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.
СРЕДА
Песма прваИрмос, глас 6 - Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прослављати, Бог оца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Од младости преступих твоје заповести, Христе, и потпуно немаран лељошћу упропастих свој живот; зато Ти вапијем, Спаситељу, бар на крају ме спаси. Бачена пред твојим вратима, немој ме у страсти одгурнути у ад, Спаситељу, него пре краја као човекољубац дај ми опроштај грехова.
Моје богатство, Спаситељу, потроших распусним животом; бедник сам без добрих дела и зато гладан вапијем: милостиви Оче, похитај и смилуј се на мене. Павши мислима у руке разбојника ја се сав од њих израњавах и бејах испуњен ранама; но јави ми се ти сам, Христе, исцели ме спаситељу.
Свештеник, не гледајући ме мимоиће ме, и Левит видевши ме нага у љутим ранама презре ме, но Ти, Исусе, који си из Марије засијао, приђи и смилуј се на мене.
Преподобна мати Марија, моли Бога за нас - Дај ми Марија благодат провиђења, добијену одозго Божанским промислом, да бих избегао мрачне страсти и усрдно певао о дивним подвизима твога живота.
Тројичан - Слава Оцу и Сину и Светоме Духу - Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе смирења.
Богородичан - И сада и увек и у све векове. Амин. - Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене

субота, 13. фебруар 2010.

Сретење Господње


У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
По богослужбеном типику,празник Сретења Господњег се помера у недељу 14/1 фебруара,због почетка великог поста.
Као што је некада Св.Симеон примио господа у своје наручије,потрудимо се и ми браћо и сестре,да примимо Господа у наша срца.Запитајмо се у ову недељу праштања,да ли су наша срца спремна да да приме Непорочног Младенца?,да ли смо опростили нашој браћи и ближњима по речи Господњој"Ако ли не опростите људима сагрешења њихова,ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша"(Мт.6,15).Кажи ми, дакле,хришћанине,како можеш да се надаш опроштењу грехова или испуњењењу какве друге своје молбе,када се Богу љубави молиш имајући нечовекољубиво срце,равнодушно за невоље ближњег,или зарђало од зависти и љубоморе,или немирно од мржње и злопамћења?Наше једино благо које стичемо у овом привраменом животу,мора бити врлински живот по Богу,и испуњавање његових заповести,"Јер где је благо ваше,онде ће бити и срце ваше"(Мт.6,21).Зато се потрудимо Богољубива браћо и сестре,да нам предстојећи пост буде на сваку духовну корист,како би спремни дочекали светло Христово Васкрсење!
Чтец Урош са редакцијом блога СИПП-Бг

Препоручујемо књигу

Можда ће вас интересовати нова књига, протојереја СПЦ, Др. Жарка Гавриловића: “Давид против Глијата” Са крстом у левици и мачем у десници. БЕОГРАД, 2010. година. 

КЛИКНИТЕ НА ОМОТ КЊИГЕ како би је читали у ПДФ-у 

Књига

среда, 10. фебруар 2010.

Великопосно богослужење

 
Како се благодарење испољава кроз богослужење, самим тим једна од најбитнијих одлика Великог поста је управо богослужење, које представља један од најдубљих, најдивнијих и најсуштинскијих елемената нашег православног литургијског Предања. Речи из Еванђеља „а овај род се не изгони осим постом и молитвом“у великопосном периоду добијају своје потпуно оправдање. Но, да бисмо разумели литургијске особености великопосног периода, морамо да знамо да оне изражавају и да нам оне преносе духовни смисао Великог поста, тј. да стоје у вези са средишњом функцијом Великог поста у литургијском животу Цркве. То је идеја покајања. У молитвама и песмама Посног триода ( Триодион, Трипјеснец, богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих и осмогласник, име добио због употребе нарочитих канона од три песме), непрестано нам се упућују подстицаји на покајање. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва великопосна богослужења, у складу су са покајним расположењем. Зато је Велики пост „школа покајања“ за сваког хришћанина. На Литургији Пређеосвећених Дарова Светог Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „ Господе и Владико живота мога!...“, у којој је преподобни Јефрем Сиријски (Сирин) запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје, тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија Великог (која је дужа од уобичајене Литургије Светог Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, а у дане када нема Литургије служе се великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије.
Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља“ и тога дана се у саборним храмовима свенародно утврћује истинита вера и анатемишу јереси. Треће недеље Часнога поста врши се поколоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у овим данима, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио на Себе крсна страдања ради нас грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном“ и обележава се тиме да се Свети Крст носи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон Светог Андреја и канон у част Марије Египатске, што се назива „Стајањем Марије Египатске“ или „Андрејево стајање“. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице“. Петак шесте седмице представља окончање Свете Четрдесетнице. Тога дана Света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну Седмицу), а следећи дан- тзв. Лазарева субота, већ не подпада под Свету Четрдесетницу. После Свете Четрдесетнице надовезује се пост Страсне седмице, установљен у славу и част најсветијих Господњих страдања претпљених за нас. Дани од Великог понедељка до Велике суботе јесу дани када се Црква живо сећа Господњих страдања.
Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом, онемогућава се распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због мноштва сагрешења. Појање је једноличније, одежде су тамније (осим у суботу и недељу на евхаристијској служби) и све одише умереношћу. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу символишу јорданску пустињу у којој је Господ наш постио четрдесет дана, дајући својим постом праобраз великој Четрдесетници. У Великом посту је све у знаку скушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, те се тако винула у висину Богу и Спаситељу нашем. Мислим да је врло битно напоменути да обнова великопосног богослужења у животу Цркве, као и правилно поимање великопосног богослужења од стране православних хришћана представља један од најхитнијих задатака нашег времена.

уторак, 09. фебруар 2010.

Пренос моштију Светог Јована Златоустог


Свети Јован Златоуст, златна труба Православља. Спомен овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград где је раније као патријарх управљао црквом. Када се наврши тридесет година од његове смрти, патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она сама од себе говори: "Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!" Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: "Мир всјем!" Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године (в. 30. јануар и 13. новембар).

Св. Јован Златоусти o истинском посту:
"Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Успомене из фото архива Српске Истински Православне Цркве

Рукоположење оца Нектарија у чин јеромонаха од стране Митрополита Калиника,Манастир Св.Архангела Коринт
Отац Давид,Нифонт и Нектарије

После монашења оца Нифонта у велику схиму


Брат Георгије отац Нектарије и матушка Ефросинија,после монашења оца Нектарија у велику схиму

субота, 06. фебруар 2010.

Припреме за почетак поста

ПОСТ (грч: νηστεία), средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, Православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.
Прву заповест о посту налазимо у
Библији у причи о првобитном паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). После, у Старом и Новом Завету такође се много говори ο посту, као божанској установи и одредби. У Старом Завету, Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Декалог. Исто тако, и Нови Завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и Св. Апостоли, као и сви прави Хришћани. Јер, у Хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.

Две стране поста
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.



среда, 03. фебруар 2010.

Свети Максим исповедник


"Макар се сва васељена стала причешћивати са патријархом, ја се нећу причестити с њим!" Свети Максим Исповедник
Упиташе светог Максима Исповедника: „Шта, дакле, ти се једини спасаваш, а сви остали пропадају?“ Одговори им светитељ: „ Када се у Вавилону сви људи клањаху златном телету, света Три Младића никога не осудише на погибао, јер не гледаху на туђа дела, него само на себе, да неби отпали од истините вере. Тако исто и Данило, бачен у јаму, не осуди оне који се молише Богу по наређењу Даријевом, него мишљаше на себе и стараше се у себи и вољаше пре умрети него сагрешити Богу и бити убијен од своје савјести због нарушења Божијега закона. Не дао стога Бог ни мени да кога судим или говорим како ћу се само ја спасти. А, колико могу, пре сам готов умрети него савест своју смутити, сагрешивши ма чиме против православне вере.“ Они га упиташе:“А шта ћеш радити када се Римљани сједине са Византијцима? Јер јуче стигоше из Рима два преговарача, и сутра у недељу причестиће се са патријархом Пречистим Тајнама“. Преподобни одговори:“Макар се сва васељена стала причешћивати са патријархом, ја се нећу причестити с њим. Јер знам да Дух Свети, преко апостола Павла, и ангеле предаје анатеми ако би другачије објавили Јеванђеље, уносећи шта ново( Гал.1,).

уторак, 02. фебруар 2010.

Свети Марко Ефески о Цариградском Патријарху и Архијерејима који су прихватили унију са папом


БЕСЕДЕ МЕЂУ СВЕТИМА ОЦА НАШЕГ МАРКА, АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ, КОЈЕ ЈЕ ИЗГОВОРИО ПРЕД МНОГИМ АРХИЈЕРЕЈИМА И ЈЕРОМОНАСИМА И МОНАСИМА ОНОГ ДАНА КАДА СЕ ПРЕДСТАВИО БОГУ. ОНИ КОЈИ СУ ИХ ЗАПАМТИЛИ, ЗАПИСАЛИ СУ ИХ ПО ЗАПОВЕСТИ СВЕШТЕНОГ СПОМЕНА НАЈЧАСНИЈЕГ ОЦА

Желим да детаљније изразим своје мишљење, нарочито сада када се ближи мој крај, да бих био сагласан са собом од почетка до краја и да неко не би помислио да сам говорио једно, а скривао друго у својим мислима, због чега би било правично оптужити ме у овом тренутку моје смрти.
Рећи ћу о Патријарху, како не би помислио да ми можда укаже некакву част при погребењу овог мог смиреног тела или да на моју гробницу пошаље неког од својих архијереја или од својих клирика или уопште неког од оних који су у заједници са њим, да узму учешће у молитвама или саслуживању са свештенослужитељима из наше заједнице који су позвани, помисливши да сам некада јавно или тајно дозволио заједницу са њим. Како моје ћутање не би онима који не знају добро и у потпуности моје ставове дало повода да посумњају у некакву сагласност, кажем и сведочим пред многим овде присутним и достојним људима да у потпуности ни на који начин не желим и не прихватам заједницу са њим (Цариградским Патријархом) или са онима који су са њим, ни у овом свом животу нити после смрти, као што не прихватам ни унију која је склопљена, нити латинске догмате које су он и његови истомишљеници примили и ради спровођења којих је заузео ово прво место, са циљем збацивања исправних догмата Цркве. Потпуно сам убеђен да, колико сам даље од њега и њему сличних, толико сам ближе Богу и свима Светима, и колико сам одвојен од њих, толико сам сједињен са Истином и са светим Оцима, богословима Цркве. Такође сам убеђен да су они који се прибројавају овима далеко од Истине и блажених Учитеља Цркве. Због тога говорим следеће: као што сам током читавог свог живота био раздвојен од ових, тако и у време мог одласка, па и после смрти одбијам обраћење и јединство са њима и са заклетвом заповедам да се нико (од њих) не приближава ни мом погребу, ни мом гробу, а такође и у односу на било кога другог из наше заједнице, са циљем покушаја да се прикључе и саслужују на нашим (богослужењима), јер то означава мешање онога што не може да се меша. Њима приличи да у потпуности буду одвојени од њих док Бог не подари исправљење и мир Својој Цркви.
Добро размислимо оци и браћо о овим речима Богоносног оца нашега Марка,није ли у данашње време апостасије Православља,ситуација још тежа и компликованија!
Хоћемо ли ми стати чврсто и непоколебиво у одбрану Православља и прекинути општење са јеретицима,или ћемо као млаки слећи раменима,и пустити отступнике да нас прогутају?

понедељак, 01. фебруар 2010.

Регистрација и атест успешно обављени


Владо из Катрге. Морам рећи да је јако благочестив човек. Веома пријатан.



АМС Деспотовац. Збир јако пријатних и сусретљивих људи који са вољом раде свој посао

Помаже Бог драги парохијани, браћо и сестре у Христу!
Благодарећи Богу и данашњем дану св. Марку Ефеском, у саобраћајну дозволу ударен је печат да возило има гас до 2015 г. а регистрацију до 31.01. 2011. Немогућа мисија је успешно окончана јер само ми знамо каква је мука била сакупити у истом месецу моју плату, паре за атест и регистрацију и плус паре за пакетиће деци за Светога Саву. Благодарим Богу на добром срцу и пожртвованости верника СИПП-БГ. Надамо се да ће срби из диаспоре који нас непрестано кнтактирају начинити и неке конкретне кораке у помоћи СИПЦ. Прва помоћ је сједињење да будемо једно у Христу и друга помоћ је утемељење Истинске Цркве у србски народ као бедем од унијата, екумениста, комуниста и хедониста. Ваш брат у Христу и свештеник најмањи од свих о.Стефан.