уторак, 02. фебруар 2010.

Свети Марко Ефески о Цариградском Патријарху и Архијерејима који су прихватили унију са папом


БЕСЕДЕ МЕЂУ СВЕТИМА ОЦА НАШЕГ МАРКА, АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ, КОЈЕ ЈЕ ИЗГОВОРИО ПРЕД МНОГИМ АРХИЈЕРЕЈИМА И ЈЕРОМОНАСИМА И МОНАСИМА ОНОГ ДАНА КАДА СЕ ПРЕДСТАВИО БОГУ. ОНИ КОЈИ СУ ИХ ЗАПАМТИЛИ, ЗАПИСАЛИ СУ ИХ ПО ЗАПОВЕСТИ СВЕШТЕНОГ СПОМЕНА НАЈЧАСНИЈЕГ ОЦА

Желим да детаљније изразим своје мишљење, нарочито сада када се ближи мој крај, да бих био сагласан са собом од почетка до краја и да неко не би помислио да сам говорио једно, а скривао друго у својим мислима, због чега би било правично оптужити ме у овом тренутку моје смрти.
Рећи ћу о Патријарху, како не би помислио да ми можда укаже некакву част при погребењу овог мог смиреног тела или да на моју гробницу пошаље неког од својих архијереја или од својих клирика или уопште неког од оних који су у заједници са њим, да узму учешће у молитвама или саслуживању са свештенослужитељима из наше заједнице који су позвани, помисливши да сам некада јавно или тајно дозволио заједницу са њим. Како моје ћутање не би онима који не знају добро и у потпуности моје ставове дало повода да посумњају у некакву сагласност, кажем и сведочим пред многим овде присутним и достојним људима да у потпуности ни на који начин не желим и не прихватам заједницу са њим (Цариградским Патријархом) или са онима који су са њим, ни у овом свом животу нити после смрти, као што не прихватам ни унију која је склопљена, нити латинске догмате које су он и његови истомишљеници примили и ради спровођења којих је заузео ово прво место, са циљем збацивања исправних догмата Цркве. Потпуно сам убеђен да, колико сам даље од њега и њему сличних, толико сам ближе Богу и свима Светима, и колико сам одвојен од њих, толико сам сједињен са Истином и са светим Оцима, богословима Цркве. Такође сам убеђен да су они који се прибројавају овима далеко од Истине и блажених Учитеља Цркве. Због тога говорим следеће: као што сам током читавог свог живота био раздвојен од ових, тако и у време мог одласка, па и после смрти одбијам обраћење и јединство са њима и са заклетвом заповедам да се нико (од њих) не приближава ни мом погребу, ни мом гробу, а такође и у односу на било кога другог из наше заједнице, са циљем покушаја да се прикључе и саслужују на нашим (богослужењима), јер то означава мешање онога што не може да се меша. Њима приличи да у потпуности буду одвојени од њих док Бог не подари исправљење и мир Својој Цркви.
Добро размислимо оци и браћо о овим речима Богоносног оца нашега Марка,није ли у данашње време апостасије Православља,ситуација још тежа и компликованија!
Хоћемо ли ми стати чврсто и непоколебиво у одбрану Православља и прекинути општење са јеретицима,или ћемо као млаки слећи раменима,и пустити отступнике да нас прогутају?

Нема коментара: