Духовне поукe

ЗНАК ХРИСТОВЕ ЉУБАВИ

Христос као да је рекао: Носио сам крст за спасење рода људског.

Када некога желим себи да призовем, прво га обасипам жалостима и његово срце најпре пробадам стрелама натопљеним пеленом туге.

То чиним да би тај човек био мртав за екстремне заносе и пролазна задовољства.

Значи, невоља је израз моје љубави.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

НЕДОВОЉНА ПРЕДАНОСТ - ИЗВОР МНОГИХ ЖАЛОСТИ

Уколико човек жели да живи духовно, онда он духовном животу мора безрезервно да посвети васцело биће.

Управо ова одлука застрашује многе, па се стога осећају примораним да служе два господара, што постаје извор многих жалости.

Господ нас призива да Му предамо васцело, а не само део срца, васцелу душу, а не само један њен део. Он од нас не тражи да Му половично служимо, већ Господ жели васцело наше срце и душу, да Му предамо сав живот наш.

Морамо достићи управо такво стање, уколико желимо да уживамо плодове обећања Господњег да ће нам дати све што тражимо. Међутим, изгледа да ми стално заборављамо на своју дужност и обавезу према Њему.
новомученик Валентин Свентитски (+ 1936)


УСАВРШАВАЊЕ ДОЛАЗИ ОД БОРБЕ

Речено је да Бог демонима допушта да нас нападају из пет разлога.

Први је да, кроз нападе и одбране, научимо да разликујемо врлину од греха.

Други разлог је да бисмо врлину, коју смо задобили борбом и трудом одржали чврстом и непроменљивом.

Трећи разлог је да не бисмо напредовањем у врлини мислимо високо о себи, већ да бисмо се учимо кротости.

Четврти је да, искусивши сву подлост греха, савршено га замрзимо.

Коначно, пети и најважнији разлог је да, ослободивши се од страсти, не заборавимо на сопствену немоћ и силу нашег Помоћника .
свети Максим Исповедник (+ 662)


ГОРДОСТ ЈЕ КОРЕН ТУГЕ

Кажеш да те општа морална слабост, сопствена неспособност да се одупреш искушењима и одбациш страсти неописиво жалосте, што само сведочи о томе да рачунаш да се спасеш само сопственим снагама.
Међутим, саветоваћу ти следеће: Када си већ доспео у такво стање, требало би да се ослободиш сваког греха који те тишти, али само по цену уништавања корена свих грехова. Мисао о том греху те вероватно никада није жалостила, јер никада ниси ни сумњао да је он присутан. Тај грех је твоја гордост.
Али, ако смо кротки, Бог нам помаже да се боримо против греха. Ако смо горди, Он то не чини. А како можемо постати кротки ако себе не видимо онаквим каквим уистину јесмо најгори од свих грешника? Или, ако не клечимо у покајању?
старац Макарије Оптински (+ 1860)

БОЖИЈЕ ПРИСУСТВО У ВРЕМЕ СТРАДАЊА

Какву све муку Бог није припремио за човека овога доба! Као да човек већ није довољно пропатио!? Па, и није, будући да кроз страдање још увек није спознао Божије присуство.

Бог допушта да човек пати да би му се кроз патњу открио. Он жели да сав човек постане патња. Како је само окрутан тај Бог!?

Не, управо бескрајна и неизмерна љубав Божија допушта толика страдања.

Човек себе сматра довољним, па зато и мислимо да можемо само сопственим напорима побећи од сопствене судбине. Побећи! То је наша једина помисао. Само желимо да избегнемо лудост и пакао модерног живота.

Али, не можемо побећи!!! Потребно је да прођемо кроз тај пакао и да га прихватимо, знајући да је његов узрок љубав Божија.

Какав је само то јад! Толико патити, не знајући зашто и мислити да нема разлога за то. Разлог је љубав Божија. Не видимо ли је како сија у тами - слепи смо.

Господе Исусе Христе помилуј нас грешне! Пресвета Богородице, моли Бога за нас!
о. Серафим Роуз


ПОМОЋ СТИЖЕ РАДИ ТРУДА

Твоја награда на небесима ће бити једнака твојој жртви. Помоћ и награда се добијају због уложеног труда.

Ти ниси дошао овде да тражиш мир, па га зато и не тражи. Не тугуј кад га нема, већ кад га има много.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ СМИСАО ЖИВОТА

Живот нам је дарован да би он нама служио, а не ми њему.

Идолатризовањем живота, човек, пре или касније, престаје да схвата његов смисао, те запада у стање депресивне збуњености. Он, попут коња, наставља да вуче то бреме очајања, да би га на крају изненада заробила сама неосетљивост.

Уколико жели да буде слободан, човек не сме да заборави смисао живота.
старац Нектарије Оптински (+ 1928)


БЕЗ САМОВОЉЕ ИЛИ САМОСАЖАЉЕЊА

Кажеш да стално падаш.

Па, тако ће и бити, све док у теби владају самовоља и самосажаљење.

То показује да је у твоме срцу најважније "Ја", а не Господ.

То је грех самољубља који живи у нама, који је узрок свакога греха, и човека чини грешним, од главе до пете, све докле му допуштамо да обитава у нашој души. А када је цели човек грешан, како се благодат може настанити у њему?

Она неће доћи, као што ни пчела не иде тамо где има дима.
свети Теофан Затворник

"СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ"

Често је у време малодушне потиштености, исто као и у време радости, неопходно понављати речи благодарности Богу. Изговарајмо их често, као и Исусову молитву.

Рецимо: "Слава Богу за све!"

Ова молитва, из срца изречена, одагнава сваку тугу и смутњу, и у срце се настањују мир и радост... Господ је Светлост Која одагнава сваку врсту пометености и узнемирености.
свети Игњатије Брјанчанинов


ЗА МИРАН ЖИВОТ

Браћо моја, чврсто стојте у православној вери Христовој!

Чувајте нерасејаност ума;

имајте чистоту душе и тела;

клоните се злих жеља;

украсите се скрушеном мудрошћу;

не заборављајте на гостољубље;

никада не избегавајте заједничке оброке за трпезом;

бежите од људске славе;

не тражите привремену почаст;

ни у чему се не супротстављајте своме надређеном;

непрекидно се вежбајте у врлинама;

бежите од алкохола као од отрова;

сваког часа се трезвено молите Богу.

Ако будете живели по овим саветима, онда ће вам Господ наш Исус Христос даровати вечне благослове и Царство Небеско.
свети Пајсије Углички (+ 1863)


РАДОСТ ЈЕ ИЗНАД ОВОГА СВЕТА

Зашто се човек учи кроз бол и страдање, а не кроз задовољство и срећу?

Веома једноставно, јер задовољство и срећа везују човека за овај свет, а бол и страдање га подстичу да трага за истинском радошћу која превазилази границе овога света...

Сам Христос нам се обраћа кроз бол и страдање, али и кроз само зло - јер у њима сагледава нешто што је изнад тога, уколико у њима постоји оно што наша срца дубоко желе.
о. Серафим Роуз