У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
По богослужбеном типику,празник Сретења Господњег се помера у недељу 14/1 фебруара,због почетка великог поста.
Као што је некада Св.Симеон примио господа у своје наручије,потрудимо се и ми браћо и сестре,да примимо Господа у наша срца.Запитајмо се у ову недељу праштања,да ли су наша срца спремна да да приме Непорочног Младенца?,да ли смо опростили нашој браћи и ближњима по речи Господњој"Ако ли не опростите људима сагрешења њихова,ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша"(Мт.6,15).Кажи ми, дакле,хришћанине,како можеш да се надаш опроштењу грехова или испуњењењу какве друге своје молбе,када се Богу љубави молиш имајући нечовекољубиво срце,равнодушно за невоље ближњег,или зарђало од зависти и љубоморе,или немирно од мржње и злопамћења?Наше једино благо које стичемо у овом привраменом животу,мора бити врлински живот по Богу,и испуњавање његових заповести,"Јер где је благо ваше,онде ће бити и срце ваше"(Мт.6,21).Зато се потрудимо Богољубива браћо и сестре,да нам предстојећи пост буде на сваку духовну корист,како би спремни дочекали светло Христово Васкрсење!
Чтец Урош са редакцијом блога СИПП-Бг
Нема коментара:
Постави коментар