„ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења "
недеља, 26. фебруар 2012.
Света Четрдесетница
„ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења "
субота, 25. фебруар 2012.
Свети Илија Мињати
петак, 24. фебруар 2012.
Преосвећени епископ Господин Акакије Ресавско Шумадијски (СИПЦ):: На прагу Великог поста
четвртак, 23. фебруар 2012.
Недеља сиропусна
петак, 17. фебруар 2012.
Недеља Страшнога суда
А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје.
И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради.
И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са леве.
Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.
Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме;
Наг бијах, и оденусте ме; болестан бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо?
Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?
И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
Јер оглад н ех, и не дадосте ми да једем; ожед н ех, и не напојисте ме;
Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посетисте ме.
Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?
Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.
И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
(Свето Јеванђеље по Матеју 25, 31 – 46)
Свети владика Николај Жички, тумачећи седми члан Символа вере, тумачи и одељак из Светог Јеванђеља по Матеју, који се чита у недељу Месопусну.
…И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ, ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА, ЊЕГОВОМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА.
Бдење вам је заповеђено. А бдење је будноћа, стражење са ишчекивањем. Бдење над самим собом: над својим мислима, жељама и делима – то је строги пропис ваше вере. Будноћа оштри вид духовни да може видети и распознати добро и зло и да може знати ко долази у срце и у мисли. Стражењем се одбија непријатељ и пушта пријатељ. Ишчекивање појачава љубав и чисти савест. На кога се то односи ваше највеће ишчекивање? На Љубазнога, на Најљубазнијега. На Онога чија вас је љубав увела у овај свет и чија ће вас љубав сусрести у другом свету. Гле, Он је обећао доћи. И душе људске трепере од тог обећања, као љубав што трепери очекујући љубљенога.
То ишчекивање појачава љубав и чисти савест. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа када ће Син Човјечији доћи (Мат. 25, 13). То су Његове речи, речи опомене. Да не будете као пет лудих девојака, које у безбрижности својој бише изненађене и одбачене. Он долази, бдите и стражите!
Царски пут
Истинско Православље у доба апостасије-Царски Пут
"Како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне... Ми треба да идемо царским путем, клонећи се крајности обеју страна" (Св. Јован Касијан).
Православни хришћани живе данас у једној од најкритичнијих епоха у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења, ђаво, напада често и са свих страна, трудећи се да на сваки начин скрене верне са пута спасења који им показује Црква и да потчини себи чак и саму Цркву Христову, без обзира на обећање Спаситељево (Мт. 16,18), те да истинско Тело Христово претвори у „екуменистичку” организацију која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана.Ми свакако знамо да тај покушај Сатане неће успети: Црква ће остати Невеста Христова све до краја света; она ће Женика Христа, приликом Његовог Другог доласка, дочекати чиста и неоскврњена прељуботворним савезом са отпадништвом овог века. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће нас остати у њој, супротстављајући се моћним покушајима ђавола да нас од ње одвоји?
Наше време све више подсећа на време св. Марка Ефеског (XV век), када је, како се чинило, Цркву већ готово прогутала безбожна Унија са Латинима. Међутим, наше време је чак и горе и опасније од оног, јер тада је Унија била наметнута силом споља, а сада је православни народ унапред добро припремљен за прихватање „екуменистичког” стапања свих цркава и религија - кроз деценијску незаинтересованост, равнодушност, посветовњачење, повлађивање слабостима, и погубну лаж да „нас заправо ништа не одваја” од свих оних који се називају хришћанима.
среда, 15. фебруар 2012.
Свети Николај просветитељ Јапана
Када се светитељ појавио у Јапану то је била незнабожачка земља: Када је отишао у Христу, Јапан је имао Православну Цркву
Сретање Господње
Ето чуда за чудом. Бог у наручју Светог Старца Симеона. Бог у овом земаљском свету. Има ли већег чуда од тога? Оно је тако славно! Сва су се пророштва испуни! ла која је пророковао овај велики и праведни Свети Симеон Богопримац. "Како да загрлим Бога"? пита се у једној дивној молитви данашњој Свети Симеон. Како ја човек да загрлим Бога, да узмем у наручје своје Њега? И он заиста узима Бога у своје наручје, свим бићем Га је осетио и објавио целом свету: Ево Спасења света! Ово мајушно Дете - то је Спасење света. Невероватно!
Сигурно невероватно, као што је и мисао у теби и мени невероватна, као што је и срце и мени и теби невероватно. Ко креће срце? Да ли ти вољом својом? Ко ствара у теби бескрајну мисао? Бескрајну, не може се ни са једне стране ухватити. Шта је то? Чудо. Чудотворац си ти, човече; сваки је човек многоструки чудотворац. Око, шта је око? Какав извор чудеса! Осећање, шта је осећање? Шта је то што тебе држи у овоме свету и даје ти и радост и тугу?
С које год стране погледаш себе, човече, ти си чудотворац. Поготову кад је тело људско узео на Себе Господ Христос и постао човек. Толико је важно бити човек у овоме свету. Најразумније, после Бога, биће у свету јесте човек. И зато прави човек мора решити то прво и основно питање: - Ради чега сам ја у овоме свету? Шта је Бог хтео спуштајући човека у овај загонетни и мали земаљски свет. Свет земаљски мајушни, а око њега неисказана сунца и неизбројане звезде и светови.
Свети Симеон Богопримац осетио је свим бићем тугу земље у тајни Младенца, Исуса Богомладенца. У дивном тропару, главној песми посвећеној њему, његовом Празнику (Сретењу), вели се: "Радуј се и ти, Старче Праведни, јер си примио у наручје Бога, у загрљај Бога, Који даје свету Васкрсење. Примио си Ослободитеља душа, Ослободитеља душа, Који јавља свету Васкрсење". Шта је то? Наше душе чије су робље? Коме то ми робујемо? Душа! Тело робује смрти, а душом, коме робујемо? Творцу смрти - греху и ђаволу. То је ропство у коме се налази сав род људски. То је осетио свим бићем својим Свети Симеон Богопримац.
И нема радости у овом свету без Христа, то је прва Благовест. Нема радости у овоме свету док смо ми душом робови греха и робови ђавола, а тиме смо робови смрти. Јер, ђаво има две руке: једна је грех, а друга је смрт. И тиме држи биће људско у себи, у своме ропству. И да није Господ Христос дошао у овај свет, да није васкрсао, ово би била не само лудница, овај земаљски свет, него неизразив пакао. И само је Господ Васкрсењем Својим унео у овај свет праву радост. Људско биће није знало за радост, док није смрт побеђена. Шта је страшније од смрти, шта је горчије од смрти? Ништа! Нико од људи да је савлада. Све - мливо смрти, плева смрти. Ради чега је човек? Ради тога?! Какав подсмех човеку! Није Бог створио човека ради тога, сигурно није. Доказ је што је Он постао човек, да покаже прави пут човеку, да покаже да је човек створен за бесмртни Живот Вечни, да је човек створен да побеђује смрт, да побеђује смрт, да побеђује грех.
уторак, 14. фебруар 2012.
14./1. фебруар
Св. мученик Трифун
недеља, 12. фебруар 2012.
Недеља о блудноме сина
Заамвона молитва у недељу о блудном сину
«И рече: Човек неки имађаше два сина,
И рече млађи од њих оцу : Оче, дај ми део имања што припада мени. И он им подели имање .
И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати.
И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби,
И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.
И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.
А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње.
И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?
А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживје;
и згубљен беше, и нађе се ».
(Јеванђеље по Луки 15, 11 – 32)
Ево, до чега је на крају дошао млађи, блудни син, који се помиње у Јеванђељу и који је због своје несхватљиве тврдоглавости напустио дом оца својега где је било и «за најамнике хлеба исувише» (Лука 15,17), како се касније и сам присетио. Уместо да живи са својим старијим, паметним и смиреним братом у сродничкој и искреној заједници, он се прибија уз једног неморалног човека оне несрећне земље у коју је стигао, и где је потрошио имање живећи развратно. Овај сурови човек га шаље «у поље своје да чува свиње» (Лука 15,15).
И уместо потпуног благостања и изобиља које је имао у родитељском дому, он овде одједном трпи крајњу и срамну сиромаштину – као плод развратног живота, јер је желео «напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху» (Лука 15,16). Тако је погубан био браћо, одлазак блудног сина са делом имања у ону туђу и далеку земљу!
субота, 11. фебруар 2012.
Катакомбна Црква
Катакомбна Тихоновска Црква 1974. године (1)
Многи православни хришћани у слободном свету били су запрепашћени и узнемирени оним што је у свом писму упућеном Трећем Свезаграничном Сабору Руске Заграничне Цркве, који се састао у септембру 1974. године у Свето-Тројицком манастиру у Џорданвилу, написао у свету познати руски писац Александар Солжењицин, који сада (2) живи у изгнанству у Швајцарској. Он је написао да „данас не треба подметати имагинарну слику Катакомбне Цркве, уместо реалног руског православног народа”, поричући и само постојање „тајне црквене организације” и одвраћајући јерархе Руске Заграничне Цркве од „солидарисања са тајанственом, безгрешном, али и бестелесном катакомбом”. Непријатељи истинског Православља и заштитници сергијанске Московске патријаршије, одмах су искористили ове фразе за своје сопствене пропагандне циљеве, објављујући их под насловима као што је „Нема Катакомбне Цркве” (3). Заиста, успеху обновљенског „православља” много би допринело када би им пошло за руком да докажу - или, у крајњој линији, да довољно гласно објаве - како у Русији нема Каткомбне Цркве, и да у Совјетском Савезу православље постоји само у својој обновљенској, сергијанској варијанти, коју свету приказује Московска патријаршија, која, по мишљењу Солжењицина, ни најамање није „пала”, него представља истинску Руску Православну Цркву. Овакве Солжењицинове изјаве изазивају важна питања, и практична и богословска.
Истина, у почетку свог писма Солжењицин пише: „Свестан своје неприпремљености за иступање по црквеном питању пред сабрањем свештенослужитеља и јерараха, ...ја само молим за разумевање у односу на моје евентуалне грешке у терминологији, или у расуђивању о самој ствари”, а на крају се поново ограђује: „Ја не мислим за себе да сам позван да решавам црквена питања”. Зато је, без икаквог омаловажавања Солжењицина, који је тако убедљиво и правдољубиво говорио на друге теме, а ради оних који желе да знају истину, потребно указати на његове погрешке у односу на Истински-Православну Руску Цркву, како у чињеницама тако и у богословљу.
четвртак, 9. фебруар 2012.
Посни триод
Посни триод садржи молитвословља припремних недеља за Велики пост, молитвословља самог Великог поста и молитвословља Страсне седмице. Прва служба која се налази у Посном триоду је служба недеље Митара и Фарисеја, а последња је служба Велике Суботе. Молитвословља из Посног триода радним данима замењују молитвословља из Октоиха. Из Октоиха се узимају само неки сједални и светилни, али они се штампају у самом Триоду, тако да није неопходно коришћење Октоиха. У периоду када се употребљава Посни триод, само у недељне дане из Октоиха се узимају васкрсне песме за сваки дати глас. Певање из Минеја се током периода Посног триода не укида, али постоје неки дани када се Минеј одлаже и читава служба се обавља само по Триоду.
Недеља митара и фарисеја
Недеља блудног сина
Субота месопусна
Недеља месопусна
Сирна седмица (понедељак - петак)
Субота сиропусна
Недеља сиропусна
Понедељак прве недеље поста
Уторак прве недеље поста
Среда прве недеље поста
Четвртак прве недеље поста
Петак прве недеље поста
Субота прве недеље поста - Теодорова
Прва недеља поста – Чиста (Недеља Православља)
Понедељак - петак друге недеље поста
Субота друге недеље поста
Друга недеља поста – Пачиста (Успомена Светог Григорија Богослова)
Понедељак - петак треће недеље поста
Субота треће недеље поста
Трећа недеља поста – Крстопоклона (Поклоњење Часном Крсту)
Понедељак - петак четврте недеље поста
Субота четврте недеље поста
Четврта недеља поста – Средопосна (Посвећена Светом Јовану Лествичнику)
Понедељак - петак пете недеље поста
Маријино стајање - канонон преподобној Марији Египатској као додатак Великом канону
Субота пете недеље поста - Субота акатиста
Акатист Пресветој Владичици нашој Богородици
Пета недеља поста - Глувна (Посвећена Светој Марији Египћанки)
Понедељак - петак цветне седмице
Субота светог и праведног Лазара - Врбица
Шеста недеља поста – Цветна (Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети)
Велики Понедељак
Велики Уторак
Велика Среда
Велики Четвртак
Велики Петак
Велика Субота
уторак, 7. фебруар 2012.
Свети Григорије Богослов и Св.Анатолије Оптински
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола". Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).
Св.старац Анатолије Оптински је као на длану видео шта ће се дешавати у ова тешка времена,и пророчки упозорио све нас како да се сачувамо од данашњег свеотпадништва!
CВЕТИ АНАТОЛИЈЕ ОПТИНСКИ О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ
"Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људског дејствоваће лукаво да би, ако буде могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога – учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове «типике» приметиће веома мали број њих који, оних који су најискуснији у духовном животу. Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао: «По плодовима ћете их познати». И ти по плодовима, тј. по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који раслабљују духовно стадо «не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту», као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима.
Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинитих пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачког Предања и Богом установљеног поретка знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје зловерје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчјој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божије су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изгледпобожности, настојаће да иноке превуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој: «Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским».
Бој се Господа, сине мој! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој и у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
Али, тешко у те дане монасима, који су се везали за имање и богатство и који због љубави према комфору буду били ради да се подчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи: «Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити». Несрећни и заслепљени, уопште ни не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада она више неће бити свети манастир него – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој пагубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2 Тим. 11,1-3), Који рече: «Буди веран до смрти и даћу ти венац живота» (Отк. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин."