Недеља о блудноме сина

Свети Јован Кронштатски:беседа у недељу о блудноме синуSСсссхјСвети Јован Кронштатски: Беседа 
Заамвона молитва у недељу о блудном сину  


«И рече: Човек неки имађаше два сина, 
И рече млађи од њих оцу : Оче, дај ми део имања што припада мени. И он им подели имање . 
И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. 
А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. 
И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. 
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. 
А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади! 
Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, 
И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих. 
И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. 
А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. 
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 
Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. 
А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње. 
И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? 
А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао. 
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 
А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. 
А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. 
А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. 
Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживје; 
и згубљен беше, и нађе се ». 

(Јеванђеље по Луки 15, 11 – 32) 


Ево, до чега је на крају дошао млађи, блудни син, који се помиње у Јеванђељу и који је због своје несхватљиве тврдоглавости напустио дом оца својега где је било и «за најамнике хлеба исувише» (Лука 15,17), како се касније и сам присетио. Уместо да живи са својим старијим, паметним и смиреним братом у сродничкој и искреној заједници, он се прибија уз једног неморалног човека оне несрећне земље у коју је стигао, и где је потрошио имање живећи развратно. Овај сурови човек га шаље «у поље своје да чува свиње» (Лука 15,15). 

И уместо потпуног благостања и изобиља које је имао у родитељском дому, он овде одједном трпи крајњу и срамну сиромаштину – као плод развратног живота, јер је желео «напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху» (Лука 15,16). Тако је погубан био браћо, одлазак блудног сина са делом имања у ону туђу и далеку земљу! 



Треба ли рећи да овај блудни син који се спомиње у Јеванђељу представља нас грешне? Тачније, наше способности; ум, вољу и срце, наше тело и његово здравље и његово премудро, савршено устројство, наша звања, за која смо позвани, наше богатство, све наше благостање, чак парче земље на којој живимо – све је то – што нам је припало у део имања, Оца небескога Који нам је искључиво по својој благости , а не по нашој заслузи, доделио део блага из своје богате ризнице и дао нам слободу да идемо на четири стране. Ретко ко остаје са својим имањем под очевим кровом , пошто узму свој део, напуштају преблагог Оца и одлазе у далеку земљу, у свет греха, да у ропству страсти живе развратно, све док их суровост и очигледна пропаст не убеде да се врате Оцу своме. Да, наше страсти, наши греси су за нас прави тирани. Да разговарамо о томе: 

Господ Бог је најсавршеније биће, толико савршено да се наш ум никада не може толико узвисити да потпуно схвати Његово савршенство. Зато што је свесавршен, Он је преблаг и преблажен. Свесавршени и вечно блажени Бог је и нас створио не зато да би нас неко мучио и тиранисао, већ зато да будемо у вечном добру и благостању; зато нам је Творац и даровао слободну вољу и заповедио нам да будемо свети као што је Он свет, јер у блаженству може бити само онај који се труди да као Бог буде савршен и свет. «Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог Ваш» (1. Пет. 1,16). Потруди се да Му у светости подражаваш својим умом, вољом и осећањем; спознај Његова савршенства, воли Њега и све људе кроз Њега, чини дела Божја, па ћеш и ти постати и свет и блажен. Ако се не будеш трудио да Га упознаш, да Га волиш и чиниш оно што је Он заповедио, бићеш несрећни грешник, вечни роб и заробљеник страсти. Зато што је блаженство у Богу и од Бога, ван Њега не може бити блаженства, остаје само тиранија страсти. Човеку изгледа тешко да спозна и заволи Бога свом душом и свим срцем својим! Као да је његова душа Богу страна творевина, као да она није Његово дело, дах уста Његових, лик Његов. Како да она истински не заволи свога Творца, свога вечног и свагдашњег Добротвора! Наше тело је дело Његове премудрости, Његових стваралачких руку. Наше звање, богатство и све што имамо, осим греха, Његова је својина. Како не схватити и свом душом не волети таквог Добротвора «Који сам даје свима живот и дах и све: јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо!» (Дела, 17, 25 - 28)? Како можемо да не волимо наше ближње заједно са Њим, као браћу, као децу једнога Оца? Чини се да би, заправо, требало да се чудимо што познајемо и волимо нешто друго осим Њега! Како можемо да се удаљавамо од Њега, Извора живота и блаженства, како можемо да будемо непријатељи Његовог закона и поретка, да чинимо било шта што није по Његовој вољи? Међутим, ми волимо и много шта друго осим Њега и чинимо што Њему није по вољи и удаљавамо се од Њега. Погледајте, зато, шта се дешава са нама, на кога ми понекад личимо. 

Узмимо, на пример, слободоумника који каже, не у срцу, већ гласно објављује; «Нема Бога» (Пс. 13,1), или «Нема Богочовека Искупитеља; нема Цркве и дарова небеских који нам се у Тајнама предају за наш духовни живот, усавршавање и спасење!». И шта? Одбацио си све духовно, свето и небеско? Значи, ти си плот, земља, у теби нема душе, ти нећеш спознати небо, ад је твоја вечна судбина. Где је твоја душа, реци ми? Свака душа је од Бога, она Га познаје, Њему тежи, а за твоју душу нема Бога, она Га не познаје. Лакше је поверовати да твоје душе нема, него Бога, Творца свега постојећег. О, ја видим како је јадно у теби то што зовеш својом душом! У непознатом далеком крају од Оца сваког духа и тела, она се јадно мучи у телу, мраку и погибељи и неизрецивом тугом због нечега што је изгубила, нечег драгог. Какву пустош и мрак она осећа у себи, у каквом се жалосном стању налази? Имати дух, духовне потребе и тежње, а не налазити им задовољење – какво је то мучење за душу! Гледати како други иду у Божје храмове са молитвама, како отуда добијају дарове небеске благодати и у себи истовремено осећати борбу гордог разума који се не покорава светој истини – са природном тежњом своје душе - како је то за душу убитачно. Врати се кући, блудни сине, куда си залутао? Зашто далеко од свога Оца небеског трошиш Његово имање, живећи блудно? Твој разум није твој: он је – дар Божји. Зашто га злоупотребљаваш? Бог те је обдарио разумом да би га ти познао и трудио се да се изједначиш са Њим. Ти, међутим, од ума ствараш погубно средство да одеш од Њега, да га заборавиш и више не знаш. Врати се Оцу своме, несрећниче, далеко си одлутао! У тој забити нема ничег, осим вечне смрти. 

А, ево, и примера частољупца, за кога су земаљске почасти циљ живота. Уместо да тежи вечним почастима небеског звања у Христу Исусу, он сву своју снагу користи да добије што више почасти од људи. Али на путу ка свом циљу, он сусреће многе супарнике који се исто тако заносе почастима, које, по његовом мишљењу, припадају њему! Како је тешко када не добијеш оно за шта си се тако усрдно борио и што си мислио да је већ твоје! Колико непроспаваних ноћи понекад частољубац проведе! И ти се врати, зар не примећујеш да идеш у земљу далеку; све даље и даље од твога Оца небескога. «Пријатељство према свету» , наклоност према његовим почастима и одличју, «непријатељство је према Богу» (Јак. 4, 4). Зашто желиш да будеш изнад других? Зар не знаш да је «слава људска као цвет пољски: осуши се трава и цвет њен отпаде» (Исаија 40, 6) и да нам је остављена вечна слава са Христом на небу? Теби је дато срце у коме, између осталог, гори љубав и према правој слави – не само да се вечно бориш за пролазне почасти већ да заволиш и духовно узрастање из славе у славу, клонећи се на сваки начин греха као највеће препреке ка твом духовном савршенству. Врати се у дом Оца свога и одбаци ништавно частољубље. 

Ево среброљупца, у чијим је рукама већ много земаљског сјаја и који га још више жели приграбити. Сребро и злато – то је његов идол. И он је од Бога отишао у далеку земљу; њега даноноћно муче море о стицању и чувању свога блага; он понекад и чује реч Божју, али њу потискује мисао о богатству; он нема времена да мисли о Богу, о својој души, њеној загробној судбини, он живи блудно. Која и каква средства није понекад користио да би сакупио онолико богатства и сјаја, колико могу да обухвате његове необуздане жеље? Шта ће ти, и чему толико сребро и злато? Да ли зато да обезбедиш породицу за црне дане? Али у животу правог хришћанина не треба да буде црних дана, тојест, по мишљену мирјана, несрећних дана, осим ако црним не назовемо оне дане када много сагрешимо и разљутимо свеблагог Владику нашег живота. Ми живимо у царству љубљеног и брижног Оца нашега, вечног заштитника Сина Божјег и Утешитеља Светога Духа – Бога нашега у Тројици Јединосуштној. Може ли се говорити о црним данима у таквом Царству? Или хоћеш да обезбедиш породицу? Па добро. Али породици је потребно мање него што си ти стекао. А ти желиш да потпуно сам обезбедиш породици будућност! Зашто ти не препустиш Богу бригу о благу твоје деце, већ их готово сасвим препушташ бездушном металу? Ако тај блистави метал падне у руке расипничкој и развратној деци, ако их он поквари? Ето теби дупле несреће: зато што ниси употребио своје богатство како треба, кад си га већ стекао, и зато што си своју децу упропастио. И ти се врати у дом Оца свога. Теби се чини да ти увећаваш имање које ти је пало у део Оца небескога. Не, ти га трошиш, живећи блудно. Увећати имање – то значи увећати га путем трошења у складу са Божјим промислом. Како повећати путем трошења? Ти ћеш рећи: када трошим, онда не увећавам добит, већ смањујем. У свету је заиста тако, али није код Бога. Јер, ти своје богатство не трошиш како треба, значи смањујеш, стално га смањујеш, хтео то или не, понекад можда и не примећујући. Врати се и ти у дом Оца небескога. Сазнај тамо да је свако земаљско благо његов посед и да смо ми помоћници и раздавачи Његовог имања и знај да кад уделимо сиротињи од свога богатства, ми не трошимо већ стичемо. 

А, ево, и слуге уживања и сладострашћа. Шта је са њим? Мисли ли он да се врати Оцу небескоме? Или мучења душе и телесна страдања код њега још нису достигла горњу границу? Али зашто чекати час да душа потпуно малакше од сладострашћа, а тело изнемогне од сталних и за њега убитачних напора. Заборавио си ти, драги брате, да душа и тело нису твоји већ Божји. Припадају потпуно Богу као дело Његових руку. Ми смо, осим тога, ценом крви Сина Божјег искупљени од греха. Ти си заборавио да ми морамо «прослављати Бога телом својим и духом својим, јер су Божји» (1. Кор. 6, 20). Удаљио си се ти од Бога; у Цркву идеш ретко. Стидиш се да станеш пред пресветог Бога са својом прљавштином. Очисти се и врати Оцу небескоме: није ти добро у туђој земљи код злог домаћина твоје срамне страсти. Ходи к Мени , каже ти Отац небески и Син Његов љубљени, код Мене је добро . «Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити: Јер јарам је Мој благ, и бреме је моје лако» (Мат. 11, 28 – 30). Теби твоја страст не даје ништа за храну, осим «рошчића које свиње јеђаху» . Твоје је задовољство болесно, лажно, зато ходи к Мени: Ја имам свега у изобиљу, код мене и «најамници имају хлеба исувише» (Лука 15, 16 – 17). И тако је и несрећна жртва незаситог стомака, човек, од претеране љубави према жестоким пићима и укусним јелима, које користи у изобиљу, вечно болестан телом и душом. А ти ходи. Отац небески те одавно тражи. Он не жели да погинеш, већ да се спасеш, освестиш и да уместо плотског и богопротивног човека постанеш духован и богоугодан. Омрзни служење стомаку и заволи златну умереност. Буди одуховљен и не троши имање свога Оца небескога, своју духовну и телесну снагу, живећи развратно. Нека ти Његова бескрајна благост послужи као подстрек да се вратиш у загрљај Оцу небескоме. Погледај себе: ти готово само једеш и пијеш, непрекидно урањајући у задовољавање чула. А Отац небески још увек те трпи на Својој земљи, још увек ти даје Своје сунце да ти сија, још увек ти не одузима богатство. Тебе је, као неплодну смокву, одавно могао посећи и бацити у огањ. Међутим, ти још увек стојиш. Врати се и света Црква те чека. Ти си је одавно заборавио, Мајку своју. А она брине за тебе, чедо своје, размишљајући како да те непокорног спасе. Гласом своје свете Цркве, Господ свакога призива у наручје Своје очинске љубави, јер жели све да спасе. 

Ево, скоро ће и дани поста и покајања. Похитајмо да се очистимо од својих грехова и страсти и постанемо нови и одуховљени људи. Скоро сви ми живимо блудно – у туђој земљи – на земљи грешној, заборављајући потпуно на прижељкивано и наше право отачаство на небу. О, света веро! Притеци нама изгубљенима у помоћ и реци да за нас без сваке сумње постоји други живот с оне стране гроба, живот бесконачни, блажени, или живот мученички – зависно од тога како ко овде живи, да ли као верни син Оца небеског – у непрекидној заједници са Богом, у чистоти, светости и љубави ― или као блудни син далеко од Бога, у похоти и прљавштини? Реци им да «тело и крв не могу наследити Царства Божјега» (1. Кор. 15, 50). «Браћо, тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у похотама његовим; нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт или послушности за праведност» (Рим. 6;11 – 14, 16). «Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти, него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте» (Рим. 13;12 – 14). Амин.