СИПП-Бг

    14./1. фебруар

Св. мученик Трифун


                                 

      Мали гушчар, мали пастир. Дело мало, ал' мудрост велика. Шта је ближе дечјем срцу од животињица? Шта је ближе дечјем бићу од пропланака, пашњака и жуборења? Шта је слободније од пространства? Шта боље и лепше испуњава дечију душу, која је ближа небесима, од природе? Где сместити дечију душу која језди по даљинама? Чиме је нахранити, а да се не упрља? Како је однеговати и сачувати за вечност? Где је напајати? Где црпети истину?  Како бесцен дар узвратити Творцу?  

     Као кап по кап, која оросава, тако реч по реч, обликује душу. Које речи данас слушамо? Којим делима се данас бавимо? Чему нашу децу подучавамо? Шта њима нудимо? И чему се надамо? Све оно што сматрамо јако вредним и битним, очигледно није тако. Сва удобност живота, комформизам,  уљуљканост, сигурност и извесност којој тежимо и чиме смо заокупљени очигледно мало доприносе развоју дечије душе, развоју осећаја. Танана дечија природа је свезана пред величанством савремености. Крила која теже да се рашире и размашу су скресана. Нејака душица је спутана, угушена, отупљена и сузбијена. Отуђена од извора, отуђена од спокоја. Далеко од мира. Оптерећена и обремењена. Прејаким наметом заокупљена.  Великим очекивањима слуђена и изобличена.

     Из мале Кампсаде, од малених гусака, мали Трифун велике молитве Богу је узносио. Велику мудрост и благодат стекао. Велика исцелења починио. Велика мучења Христа ради с великом радошћу претрпео. Велику своју душу му предао. Велика чуда по смрти починио. 

     Мале деце још на свету има и зато се Ти помоли с њима да од Христа творца не одступе, бећ да своје душе облагодате!