ДОБРОВОЉЦИ I

ДОБРОВОЉЦИ

Историјски пут српскога народа до примања вере Христове био је пут неодређен, кривудав, често спиралан, увек неосветљен светлошћу смисла и циља.

С почињањем примања Хришћанства почиње и тај пут исправљати се од кривина...

Ја сам Почетак и Крај, објавио је свету Христос.

Чули су Срби за ову објаву, али су оклевали да јој одмах следују; Србима требаху векови да сви прихвате Радосну Вест нове вере, а Русима смо један дан. Јер су се Срби крштавали по својој слободној вољи, а Руси по заповести, по указу кнеза. Та разлика остала је карактеристична за ова два народа у многим правцима до данашњег дана.

Стара паганска вера држала се силом навике, силом страха и силом власти. Нова вера позивала је да ју приме они који хоће.

Христос Спаситељ света позива вас с љубављу да пођете за Њим.

„Ако хоћете“, проповедали су свештеници нове вере.Цар Христос купи и прима под свој крстасти барјак само добровољце.

Кнежеви и главари српски нису били први који су се крстили।Бојали су се народа. Старији нараштај пак није се усуђивао да прими нову веру, бојећи се злих духова, вештица, вампира и горских вила, и остале тевабије својих већих божанстава, Перуна, Световида, Ладе, Волоса и многих других...

Али се усудио млађи нараштај...очарани су били обредом крштења у рекама.“Чините како хоћете,- говорили су им родитељи,.а нас старе оставите по старом.“

И тако је омладина српска постала прва добровољачка војска Христова у српском народу. За њом су следовали стари, а за старима и кнежеви. Оно што је код Руса било прво, код Срба је било последње.

Река Требишњица у Херцеговини прозвата је светом реком због крштавања Срба у њој. Некрштени родитељи крштене деце постепено су губили веру у своја паганска божанства и постајали двојеверци.Јер кад год их је сналазила каква мука и болезања, одлазили су у свету реку, да се окупају ради здравља и среће. Увиђали су да је стара вера немоћна и да је Христос свемоћан.

Но, наравно, није било без свирепих изузетака. Тако је једна сјајна девица, великомученица Ирина, узраста Растка Немањића, мучена и убијена била од свога оца,неког српског кнеза у Тракији, зато што је примила нову веру.

Па иако је српски народ лагано и опрезно примао веру У Христа, ипак ју је он примио много раније него руски народ. Али зато што ју је примио добровољно, она се у њему дубоко укоренила и почела доносити добре плодове.

Добровољство пак с којим су Срби примили веру у Христа, постало је и остало главни мотив и неопходни услов за све што је свето, херојско, племенито, градилачко и хармонично кроз сву нашу крштену историју.

Добровољно изабран за вечитог Господара, Христос је ваистину господарио и господари васколиким ткивом живота српског народа.

На истини и доброти узрасло је српско добровољство. На лажи и насиљу расла је зловоља. Ни српска историја није без црних конаца зле воље, која је као аспида рађала своја зла ишчадија: неслогу међу браћом, завист, освету, издајство, ружење ближњих, омаловажавање светиње, охолост, раскалашност и – једини пакао може им знати сва имена, пошто им је пакао и колевка.

свети владика Николај