Свети Теофан Полтавски о новам календару

Приказаћемо расуђивање Св.Теофана Полтавског по многима највећег Богослова и теолога двадесетог века, који је кроз опитно исихастичко Богословље поставио камен темељац сазидан на учењу Светих отаца,који је нама раслабњенима тако потребан у ова тешка времена за Свето Православље и чије речи као непресушни извор живе воде напајају мало стадо истински Православних,како би могли препознати светлост у тами и одвојити лаж од истине!


Кратка канонска расуђивања о календарском рачунању времена


Питање: Шта је стари и нови календар којим се рачуна време?
Одговор: Стари календар је календар исконски, првобитни, древно хришћански. Он је наслеђен од времена апостолских по свештеном Предању древне Цркве и уграђен I Васељенским Сабором (325. године) у темељ како хришћанског рачунања времена, тако и решења о празновању свете Пасхе са свим празницима и постовима који зависе од ње. Акт увођења новог “научног” календара од стране Римокатоличке цркве у XVI. веку при папи Григорију, довео је само ка саздавању псеудонаучног и противканонског календара, јер је то питање научно нерешиво[1].
Према томе, тај календар јесте симбол јединства Хришћана у целом свету, а нови календар је симбол бунта, револуције и раздељења.
Докази: “Предања установљена ради нас су писана или неписана. Неписани предани догмати имају једнаку силу са писаним” (Алфавит, “Књига правила Светих Апостола, Светих Сабора Васељенских и Помесних и Светих Отаца”, свако издање).
“Чувајмо сва древна Предања установљена за нас писмено или усмено…” (Догмат VII Васељенског Сабора)
“Мислим, пак, да је по Светим Апостолима и ово следеће: да се држимо неписаних предања” (Свети Василије Велики, правило 92; упореди: исти, правило 91; 1.Кор.11:2; 2.Сол.2:15;3:6).
Такође и сами свештени канони одлучно објављују себе “тврдим и ненарушивим” (VI Васељенски Сабор, правило 2), “неразоривим и неполокебивим” (VII Васељенски Сабор, правило 1).
Знаменити митрополит Петар Могила је изјавио “да не само патријарх, већ ни анђео не може да га натера да поступи противно црквеним канонима… тако је мислио и чинио јерарх, који је био најбољи украс Православне Цркве” (Црквене вести “Журнал заседања…” 1906. године бр.21, стр. 1349-50).
Црква, да би остала Црква, по захтеву својих темељних основа њеног појављивања и првобитног начела њених постојећих норми, није у праву ако жели да промени своја решења. Ако Црква, по њеном првобитном начелу није дело руку човечијих, већ установа Више Воље, тада нам није остављено право да мењамо основне норме њеног живота и устројства, како је то јасно и изражено у 2. правилу VI Васељенског сабора, стр. 1347-8, исто.
+
Питање: Како треба да се односимо према старом и новом календару по свештеним правилима?

Одговор: Први треба на сваки начин чувати, а од другог се у потпуности клонити.
Докази: “…јер ако почнемо порицати обичаје који су незаписани, казујући да они немају велику важност, намерно повређујемо и Јеванђеље у његовим основним предметима…” (Св. Василије Велики, правило 91).
“Не смеју се уводити новотарије насупрот предању и црквеним правилима” (Алфавит).
“…и да кажемо у најкраћем: желимо да у Цркви буде сачувано све што је у Цркви предато Светим Писмом и апостолским предањем” (Гангријски Сабор, правило 21. упореди правило 2. I Васељенског Сабора).
+
Питање: Да ли увођење новог календара има важан или неважан значај?

Одговор: Веома важан, а посебно у вези са Пасхалијом; и представља крајње безакоње и црквени раскол, који отуђује од општења и јединства са целом Црквом Христовом, који лишава благодати Светог Духа онога који колеба догматско јединство Цркве и подобно Арију раздире нешивени хитон Христов, то јест који свуда раздељује православне лишавајући их једномислија и раскида везу са црквеним свештеним предањем, те потпада под саборну осуду за презирање Предања - по горе наведеном догматском одређењу VII Васељенског Сабора.
Докази: “Јеретицима су (древни Оци) називали оне који су се сасвим отуђили од вере; расколницима су називали оне који имају различита мишљења по неким црквеним предметима и питањима, а који допуштају могућност да буду поново приведени истини. Парасинагоге су зборови које чине непокорни свештеници или епископи или неуки (ненаучени) народ… и мада почетак поделе беше услед раскола, одступници од вере више нису на себи имали благодат Светог Духа, јер је те благодати нестало онда када се прекинуло прејемство; јер први који су се оделили постали су световњаци и више немају власти да крштавају, рукополажу, нити да другима предају благодат Духа Светог…” (Св. Василије Велики, правило 1).
+
Питање: Како, на основу правила, православни треба да се односе према новокалендарцима-расколницима?

Одговор: Православни са њима не смеју да имају никакво молитвено општење чак и пре њихове црквене осуде.
Докази: “Са јеретицима или расколницима не сме се молити” (Лаодикијског Сабора, правило 33).
Тумачење овог правила у грчкој Крмчији (стр. 252): “Ово правило одређује да се ми не смемо молити ни са јеретицима који греше у вери, ни са расколницима који не греше у православној вери, али су се оделили од Саборне Цркве због неких предања” (Упореди: Апостолско правило 45, 65; Лаодикијског Сабора, правило 6, 9, 32, 37; Епископа Тимотеја Александријског, правило 9).
+
Питање: Каква је казна, по црквеним правилима, за оне који се моле са новокалендарцима-расколницима?
Одговор: Једнака осуда.
Докази: “Ако се неко заједно помоли са оним који је одлучен (из заједнице), па макар то чинио и у приватном дому, такав нека се одлучи.” (Апостолско правило 10).
“За молитву са одлученим подвргавају се или одлучењу, или свргнућу, или анатеми, како сами учесници молитве, тако и они који се са њима [учесницима] моле” (тумачење на 9. правило Картагенског Сабора - грчка Крмчија, стр. 252).
+
Питање: Да ли има дејство епитимија пастира-новокалендараца над православнима који им се не потчињавају и одвајају се од њих у молитвама?
Одговор: Нема никаквог дејства ни силе.
Докази: Оно што је речено у другој половини 15. правила Двократног сабора о јеретицима-пастирима односи се и на новокалендарце-расколнике.
У тумачењу на 29 (38) правило Картагенског Сабора у Синтагми Матеја Властара у руском преводу (глва 17, стр. 56), пише: “…без опасности може да пренебрегне епитимију”.
Тумачење на 31. правило Светих Апостола у грчкој Крмчији (страна 19) наводи: “…они, који се одвајају од епископа пре саборне осуде, јер он јавно проповеда било коју јерес или злославље - такви не само да не подлежу епитимијама наведеним у 31. Апостолском и 15. Двократног сабора већ су и достојни части која приличи православнима”.


Да потсетимо да по новом календару служе официјалне помесне Цркве:Грчка ,Бугарска,Румунска,Цариградска Патријаршија ,Финска(променили и пасхалију).

Остале официјалне Патријаршије;Србска,Руска,Јерусалимска,Грузиска...служе по старом календару али имају потпуно молитвено и ефхаристиско општење са поменутим расколничким (новокалендарским) Црквама,што је по канонима апсолутно недопустиво.
На пример,"Патријарх Павле"је на острву Патмос у Грчкој служио Божић по новом календару а затим дошао у Србију и служио по старом.
Да ли се Христос родио два пута?