понедељак, 25. октобар 2010.


НАШЕ ПАРЧЕ НЕБА...


Прошле недеље 4/17. октобра на празник светог кнеза Стефана Штиљановића и жену му Јелене одслужена је прва Литургија на тлу Београда након несрећног губитка Авалског - Светотројичког манастира, од када је протекло готове 2 године. Топлина хришћанског породичног дома отворила је двери своје да прими Господа који Себе приноси сваки пут у светој Евхаристији, у виду хлеба и вина, за све људе за њихово спасење. Јер по речима самог Спаситеља нашег " Сваки који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни". Храм - тишина, кроз затворене прозорске капке само по који зрак недељног јутарњег сунца провлачи своје истанчане нити преливајући се и спуштајући се ка светој Трпези и сједињујући се са речима тихе молитве. Побожна атмосфера и једноставност духа испунила је наш скромни храм. Катакомбна слика храма није сметала да срца верујућих тога недељног јутра радосно славе свога Творца и Бога. Свакако један добар почетак, или боље рећи васкрсење духа, који верујем би требало да донесе плод у своје време.

4 коментара:

Анониман је рекао...

Mnogo van je lep taj hram, nešto mi ne izgleda katakombno.

Јереј Стефан Николић је рекао...

То је макета :)

Анониман је рекао...

maketa... nisam stavio načare @_@...ma ne, pa ti mene zezaš :-( bezvezko jedan

ЈОВАН БАТАЈНИЧКИ је рекао...

Остаје нада да ћемо имати такав храм. Службе са светом Литургијом се савршавају у приватној кући.