Сахрана је обављена у испосници о. Јосифа код Ваљевске Мионице, по личној жељи оца Фотија. Било је како је и желео без много народа, монашки. Вјечнаја памјат!
Кроз Београд су нам пролазили и драге гошће из манастира Лесне, које су сестре из Београда дочекале са радошћу и показале знаменитости Београда као и гроб о. Антонија Храповицког, архиепископа РПЗЦ.

На радост свих нас ја сам имао част да са о. Нектаријем одем у републику Српску где смо крстили петочлану породицу брата Сергија ( Славица Анастасија, Хелена и Магдалена) и договорили крштење још једне породице и једнога брата.

Као што већина зна у Новим Бановцима родила су се у бањи крштења још два војинка Христова, сестра Данијела и брат Драган. Н. Бановци су савршени и од сада ће се сва крштења београдске парохије обављати у кући благочестиве породице Манчић јер је простор велики, затворено двориште и има топле воде у довољној количини за крштење. Такође не заборавимо да смо крстили и две парохијанке у манастиру Нови Стјеник, сестру Ану из Врчина и малу Јелисавету Тешић са Новога Београда. Многаја лета и на спасење!

Да подсетим да је нашој деци прочитана молитва за почетак нове школске године и одазив родитеља је био задовољавајући, али смо приметили и да нису сви дошли. Нака се јаве, па ћу прочитати молитву код њих кући. То је јако битно за дете, јер се призива заштита Божија и благодат Светога Духа да дете просветли али и заштити од свих штетних утицаја у обезбоженој и не моралној школи. Дакле јавите се!
Похваљујем и београђане који су нашли време и новац да оду у Р. Српску и заједно прославе освећење темеља новог конака на Мајевици код Лопара, где се подвизава о. Теоктист. Такође су могли да приме благослов од нашег митрополита Калиника и да упознају остале клирике који су дошли на свечаност освећења.
Чтец урош је питао по нашем договору дали може литургија да се обавља по икономији у његовом дому и за то смо ДОБИЛИ БЛАГОСЛОВ СЛАВА БОГУ!!!

Највећа моја утеха у Вама драги парохијани је што сте послушали своју савест и моју недостојност и активније се окренули молитвеном животу парохије, те смо имали више пута бдења и акатисте и разна саборовања где је молитва била покретач. Бог неће одбацити нашу лепту и верујем да ако наставимо да се трудимо бићемо све јачи и наш сан да имамо храм биће све ближи. Ваш свештеник јереј Милорад Стефан Николић
П.С.
Благодаримо брату Илији Белчевићу на трпези љубави коју нам је припремио у своме дому у Врднику ( Срнећи Паприкаш)

Нема коментара:
Постави коментар