четвртак, 11. март 2010.

Свети Филарет Вознесенски и анатема на јерес екуменизма

нетљене мошти Светог Филарета
Руска загранична Црква са њеним првојерархом Митрополитом Филаретом на челу,после много вапаја и обраћања посланицама туге официјалном Православљу да се врати на пут истине,коначно 1983 баца анатему на јерес екуменизма!



Што је време више пролазило , постојало је све јасније да православни не могу да имају никакво општење ни са једном од „цркава светског православља“, а тим пре – да не могу бити у њима: почетком 80 - тих година прешло се са међухришћанског на међурелигиозни екуменизам. Године 1980. екуменистичка прес - служба (ENI) изјавила је како ССЦ разрађује план обједињења свих хришћанских деноминација у једну нову религију. 1981. године у Лими (Перу) била је састављена међуконфенсионална евхаријстијска служба; на тој конференцији, протестантски и православни представници у ССЦ су се сагласили да су крштење, евхаристија и рукоположење код свих деноминација ваљани и прихватљиви. Но ипак највећи скандал изазвала је Ванкуверска Генерална скупштина ССЦ из 1983. године. На њој су били присутни пердставници свих постојећих религија, а свој рад започела је незнабожачким обредом који су обавили локални индијанци. Православни јерарси су ту учествовали у религиозним церемонијама заједно са представницима свих светских религија.



Анатема екуменизма:





„Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране које се разликују по своме учењу и начину живота, и тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело; онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и евхаристија довољни за спасење; онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав или начин за сједињења раздељених хришћана: АНАТЕМА“.



Циљ ове анатеме био је очигледан. Јер нема јереси без јересијерарха, јеретика и њихове практичне делатности. Стога сви учесници екуменистичког покрета, који га сматрају за црквени и користан, пребивају у јереси и подлежу осуди оних канона које Црква од давнина примењује против јеретика – тј. одлучењу. Такође они који се налазе у општењу са јеретицима постају судеоници те јереси. Фактички, они су већ отпали од Цркве, а анатема само сведочи о томе да се они налазе изван ње.


Противници раскида са „светским православљем“ либерали РЗЦ много су говорили и говоре о „ништавости“ ове анатеме, идући све до изјава да архијереји Руске Заграничне Цркве заправо и нису прихватили никакву анатему, него су је једноставно неки „злонамерници“ унели у текст Саборских Одлука. Ипак, такве тврдње не делују веродостојно: нико од архијереја се доцније није одрекао анатеме, нити је изјавио да је није потписао; анатематизам против јереси екуменизма унесен је у Синодик Недеље Православља. Владикино животно дело нашло је тако највиши израз у историјском акту од васељнског значаја за сву пуноћу Православља – у званичном анатемисању екуменистичке јереси и одступника нашег века. Очигледно, никакви савети „православним“ екуменистима нису више могли да дају резултате, па је било неопходна најодлучнија реакција како би свеопшта зараза била спречена. О онима који преступају учење Цркве, Владика је говорио у једној од проповеди које објашњавају значење анатеме: „Црква објављује да су они одсекли себе од општења са Црквом, да су престали да слушају њен матерински глас. Ово није само сведочанство за друге, да би они то схватили, него је на корист и самих оних који су одлучени. Црква се нада да ће ово страшно упозорење деловати на њих...“



Анатему на екуменизам после Руске заграничне Цркве,бацила су и Грчка старокалендарска Црква и Румунска старокалендарска Црква,а остале Истински Православне Цркве су је прихватиле и потврдиле!



http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2009_04_01_archive.html





3 коментара:

Анониман је рекао...

Dear brother,

I think you are wrong about "Old Calendar Church of Romania" (Slatioara Synod). I was in for some years and I think they are not a True Orthodox Church: They don't pronounce the 1983 ROCOR Anathema against the heresy of ecumenism and they don't have even The Synodikon of Orthodoxy in the Sunday of Orthodoxy!

I note also that GOC Greece (Kioussis Synod) Chrismate the people who enter under his omoforion from the Romainan Old Calendarists.

They are also sergianists: look at this public declaration of metropolitan of Romanian Old Calendarists (an English translation from French):

[After two questions, the interview addresses to the current relations with the Moscow Patriarchate]

Question: What do you think about the situation of the Moscow Patriarchate?

Answer: We have some experience. Given our isolation, we have tried, from the sixties, to develop our relations with the Moscow Patriarchate, thinking that if they kept the old style, it meant that they were real Christians. They would not even receive our envoys: “Ancient Church Calendar by Romania? We never heard. ” (…)

Question: If the clerics of the Moscow Patriarchate came to see you, you will celebrate together with them?

Answer: No, we do except for the Romanian priests from Moldova [Bessarabia], but we do not celebrate, nor with New Calendarists, nor with the Moscow Patriarchate.

Extract from Orthodox Russia, nr. 2 and 3 1993
La Lumière du Thabor, n° 38, pg. 77-88

I note that Beesarabia is a region in the former Soviet Union, and that "Church" is a branch of Moscow Patriarchate, called "Moldavian Metropolia"!

In Christ,
A believer from Romania.

THE OLD GEEZER је рекао...

Hello, my name is Ron and I am a
Christian blogger.

I enjoyed looking over your blog.
And you are more than welcome
to visit my mine.
http://ronjoewhite.blogspot.com
ronj1946 at gmail dot com

If I've posted this to your blog before
please forgive me, sometimes it ain't
so easy being an Old Geezer.

God Bless You

Анониман је рекао...

Срби су Христови а не папини. Народ наш у Србији неће Бога. Тешко им је да посте и не знају Богу да се моле. Већина. Мањина је по инерцији дошла у нашу тредиционално православну цркву и ту почињу свој духовни препород. Долазе помоћу јеванђења светоотачких књига и клира и монаштва СПЦ у спознају шта је православље. Воле да славе Бога и да иду на свете литургије. Али онда се сусрећу са чињеницом да земаљска црква може бити лажна и јеретичка, може бити расколничка и може бити Истинска. И сви тврде да су Истинска а за друге тврде да су лажна јеретичка и расколничка. Где је Истина ?