16. Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати..
(Св. Игњатије Брјанчанинов)
17. Једини непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.
(Св. Игњатије Брјанчанинов)
18. Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверијем (јересима или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже: ,,С преподобним ћеш преподобан бити... и с непослушним ћеш се развратити”
(Свети Макарије Оптински)
19. Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца.
(Свети Игњатије Богоносац)
20. Шта треба говорити? Сви Учитељи Цркве, Сви Сабори и сва Божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избегавамо општење са њима.
(Св. Марко Ефески)
21. Апостол Павле заповеда нам, да се клонимо од људи повређених јересју, а не да тражимо сједињење са њима говорећи: ,,Човека јеретика по првом и другом саветовању, клони се, знајући да се такав изопачио, и да греши – самога је себе осудио”.
(Свети Амвросије Оптински)
22. Бог је творац свију људи. А Бог је отац само оних људи који верују у Сина Божијега и у синовство. ,,Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца”. (1. Јн. 2,23)
Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божији. Али истински су синови Божији ,,они који га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви... него од Бога”. (Јн. 1,12-13).
Ова разлика између хришћана и не хришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине.
(Свети Владика Николај Жички)
23. Ствари вере не допуштају икономију. То је исто као када би казао: ,,Одсеци себи главу, па иди куда хоћеш”.
Никада О! Човече оно што је црквено не решава се компромисима... И непостоји нешто средње између истине и лажи!
(Свети Марко Ефески)
24. Ми стојимо у борби за наше заједничко предање, за богатство здраве вере коју смо примили од Отаца.
(Свети Василије Велики, посланица 243)
25. Где су сада они који нас оптужују због наше агресивности према јеретицима?! Где су сада они који кажу, да између нас нема ништа различито, већ да разлике бивају због властољубља?! Нека послушају Св. Апостола Павла; који говори, да јеванђеље изменише они, који у најмањем уводе новотарије.
(Свети Јован Златоусти)
26. Љуби Бога онако како је Он заповедио да Га љубимо, а не онако како самообманути фантазери мисле да га љубе.
(Свети Игњатије Брјанчанинов)
27. Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и зајеничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) не православне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и новотари одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од боженске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени.
(Сабор у Константинопољу из 1724.г. којим је председавао цариградски патријарх Јеремија Трећи, Манси г. 37, Кол. 209)
Нема коментара:
Постави коментар