На спасење слава нашој драгиј Матушки Ефросинији.са сестринством Новостјеничке обитељи.И нека би још много година узносиле топле молитве Господу,за напаћени Србски народ! НА МНОГАЈА ЉЕТА!
Ђакон Авакум, заједно са својим игуманом Пајсијем из манастира Трнаве код Чачка, беше набоден на колац 1814. године на Калемегдану.
“Град Београд. Кроз капију звану Стамбол, јаничарска руља јури и пред собом страх разноси; млад ко капља, леп ко ружа, пред њом везан младић иде и зашиљен храстов колац на рамену своме носи... “Авакуме, српски сине, ти Пајсијев ђаче верни, одреци се свога Христа - још тренутак имаш само!” “Смрт избавља од свих беда”, младић рече.
“Благо оном ко пре умре, о мање је мука прош’о! Богу ће се пре узнети! Од хришћанске вере моје, нема вере нигде лепше! Срб је Христов, радује се смрти! Чин'те, Турци, што вам драго - и тако се мора мрети!” Бурни жагор... “Дивно дете!” - кадуне се чудом чуде... “Зар на колац ту лепоту?” - кажу оне. “Не чинимо, Турци, криво!” И душеван Турчин један, да уштеди дечку муке, прободе му јатаганом мученичко срце живо!... И сутрадан на истоку, по развитку зоре ране кад исплива једним рубом, сунце као крв румено, оно заста и задрхта јер угледа сред пољане младићево мртво тело на врх коца набијено...”
У свом ненадмашном надахнућу - надахнућу песника и родољуба - Војислав Илић-млађи овековечио је успомену на страдања и мученичку смрт Преподобног мученика ђакона Авакума.
Нема коментара:
Постави коментар