четвртак, 16. јул 2009.

Дан руске жалости

СВЕТИ ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ 
Архиепископ Аверкије Џорданвилски - сатанска природа побуне

4/17. јула ове 1974. године навршава се 56 година од оне ноћи када је у подруму куће Ипатијевих у Јекатеринбургу зверски убијена Руска Царска Породица, заједно са својим до гроба верним слугама, људима преданим својој дужности и савести, који су добровољно желели да поделе судбину Царске Породице.

То је страшан злочин коме по крајњој неправедности и љутој суровости готово да нема равног и у историји.

Али где су главни корени тога злочина?

Мада га уопште нису испланирали и извели Руси, него непријатељи Христа Спаситеља, они који су мрзели православни руски народ, ипак, и читав руски народ сноси страшну одговорност за тај језиви злочин , јер су Руси безумно подлегли клеветничким оптужбама и злобној душеразорној пропаганди исконских непријатеља Господа и Спаситеља, и нису предузели довољно одлучне мере да би се супроставили злу које се тако силовито ширило по читавој Русији.

Почеци онога што се у Русији догодило сежу у предисторијско време, када је један од највиших Анђела, који је имао веома високо мишљење о себи и сујетно се дивио сопственој узвишености, дрско устао против свога Творца Бога и повукао за собом у побуну против творца Бога, како каже предање, трећину анђеоског света. Завршило се лоше по њега: од најузвишенијег створења Божијег, дивног Денице, постао је гнусни сејач зла - Сатана, а његови следбеници – зли демони.

Сатана, чије је друго име Ђаво, што значи „клеветник“, следећи од тога доба незадрживу тежњу своје пале и огрубеле природе, подстакао је на побуну против Бога и првостворене људе, тако што је оклеветао Бога пред њима – да им Он не жели добро и да стрепи од тога да ће они окусити плодове са дрвета које се налази на сред раја, па ће и сами постати као богови и разликовати добро и зло (Пост. 3, 1-6).

Ми знамо да је ђавоља клевета подстакла прве људе да наруше заповест Божију, да је грехом покварила њихову природу, створену по образу Божијем, да је довела до њиховог изгнанства из раја, а затим и до ширења зла по земљи, почев од првог убице Каина који је у злобном бесу подигао руку на свога брата Авеља.

Греховна поквареност коју је посејао клеветник – ђаво затровала је читав људски род, који је у већини одступио од свога доброг Творца – Бога, и погрузио се у мрачни бездан свакојаких зала, беда и несрећа, све до краја који је свим људима заједнички, тј. до смрти, која представља плату за грех (Рим. 6, 23) и коју од тада нико не може да избегне.

Да би се људски род искупио од греха, проклетства и смрти била је потребна Страшна Крвава Жртва, коју је на крсту примио Сам Очовечени Син Божији. Али и после тога на земљи је било људи који су у своме бесу настављали да сеју ђавољу клевету и злобу, јер заслепљени од стране свога оца ђавола нису желели да поверују у Христа Спаситеља и да из свег срца приме Јеванђелски божански Закон љубави према Богу и ближњима који је Он донео на земљу.




Ето где се налази праизвор свих тих ужаса који су се одиграли у Русији, баш као што су наговештавали и упозоравали светитељ Теофан Затворник, свети праведни Јован Кронштатски и многи други духоносни мужеви и служитељи наше св. Цркве.

Исконски бунтовник против Бога ђаво и даље подстиче на побуну против сваке законите власти која је од Бога (Рим. 13, 1-2), користећи као оруђе клевету и све потчињавајући њеном утицају и обмани.

„Клевећите, клевећите – нешто од тога ће остати“, каже стара француска изрека. Тако је и ђаво преко својих следбеника стално сејао клевету, рачунајући да ће се увек наћи неко ко ће клевети да поверује, да ће тако мир међу људима бити нарушен, да ће се појавити непријатељства и нереди, што је њему једино и потребно.

Тако су слуге ђавола и њихови безумни следбеници оклеветали и Царску Породицу у Русији, што је и довело до њеног тако трагичног краја у ноћи 4/17. јула 1918. године.

Тако су биле оклеветане и убијене многе хиљаде, чак и милиони најбољих Руса, које је ђаво нарочито мрзео.

Тако су биле оклеветане и зверски убијене десетине епископа и хиљаде свештеника Руске Православне Цркве...


Свети Царски Мученици молите Бога за нас!

1 коментар:

Анониман је рекао...

Предиван текст брате Јоване. Увек је лепо и корисно сећати се Светих Царских мученика, како њиховог живота тако и њихове славне смрти. Симеон.