петак, 24. јул 2009.

ПРАЗНИК ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ „ТРОЈЕРУЧИЦЕ“
Празнује се 12/25 јул.


Насликао је Свети Лука чудотворну икону Богомајке како подиже Сина свога и левом га нам руком представља, док је Богомладенац благосиља десницом својом. Икона се Мајци Божијој свидела па је спустила руку на слику „во свидељство печат“. Тако ју је додиром осветила па је то рука трећа због које доби назив Тројеручица.

Велико чудо прво запамћено настало посредством Иконе Богомајке назване Тројеручица десило се у Дамаску, најбогатијем и главном граду Сирије, у време владавине Сарацена. Било је то време јереси звано Иконоборство где су по наредби цара Лава Исавријанца спаљиване Свете Иконе и злостављани они који су се томе супростављали. Јован Мансур писавши посланице увераваше Православне да су Иконе свете и потребне, да смо са њима „на камену вере и на предању цркве“. Цар Лав послужи се лукавством па написа лажно писмо које исписа Јовановим рукописом да би Јована оптужио за издајство. Цар (калиф) нареди да се на тргу због издаје Јовану одсече десна рука, а тако одсечена би обешена на тргу где је требала да служи као опомена за све будуће издајнике. Сав изнемогао од душевног и физичког бола због неправде која му је нанесена Јован поче молити Калифа да му преда мртву шаку, што овај пред вече (у смирај дана) и учини. Јован намести шаку на њено место и са бескрајном вером клекну пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице где заборави на своје болове усрдно молећи се. „Владичице Пречиста Мати која си Бога мог родила ево десна рука ми је одсечена ради Божанствених икона. Теби је познато шта Лава изазива на гнев, зато ми похитај брзо у помоћ и исцели руку моју. Десница Свевишњега, која се оваплотила из Тебе, чини многа чудеса ради молитава Твојих; стога молим да Он и десницу моју исцели на Твоје посредовање. О Богомати! нека ова рука моја напише похвалу Теби и Сину Твоме оно што јој Ти будеш дозволила, и нека писањем својим помогне Православној вери. Ти можеш све што хоћеш, јер си Мати Божија“.

Изговарајући молитву заспа. У сну виде и чу како му Богомајка са Иконе говори: „ Ето рука је сада здрава не тугуј више, него се усрдно труди као што си ми обећао и начини је пером брзописца“.

После чудесног ицсељења Јован начини сребрну шаку и приложи је чудотворној Икони као заветни дар и сведочанство о чуду које се пред Иконом догодило. Крвави убрус којим је блажени Јован увијао своју одсечену руку носио је око главе као знак, себи и другима, предивног чуда које пред Тројеручицом учини Пречиста Мати Божија. Узевши потом Пресветлу Икону од које се за живота више није одвајао оде у манастир светог Светог Саве Освећеног. Ту се замонаши а касније постаде и игуман. Од монаха је чуо за завет Светог Саве Освећеног па даде благослов да када се то догоди пророкованом поклонику дају и његову Икону Пресвете Богородице Тројеручице.

Знатно касније тачније 1229. свети Сава одлази са Свете Горе у обилазак манастира по Светој Земљи и тада долази први пут у Свету Лавру. Наш Свети Сава нарочито је поштовао преподобног Саву Освећеног чије је име и носио, па дошавши у манастир оде да се поклони одру светитеља. Чим се прекрсти и поклони над одром у коме су почивале мошти Светитељеве догоди се чудо, игумански штап паде, а Икона Богородице „Млекопитатељнице“ покрете се на свом постољу.

Братија прво ћуташе и не саопштаваше пророчанство Светога у неверици да се оно остварује пред њима. И кад је год Свети Сава Србски улазио у храм Божији ова се сцена истоветно понављала. Тек после трећег уласка Светог Саве Србског у храм, братија саопштише Сави завештање свог духовног праоца. Пророчанство се остварило те монаси дадоше игумански штап (патерицу) и икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Тако наш Сава Немањић поста почасни игуман Велике Лавре поред Витлејема. Али и завет Светог Јована Дамаскина тада испунише те и Икону Пресвете Богородице Тројеручице на благослов предадоше Светом Сави Србском.

Године 1347. у Србији се појавила куга, када се цар Душан да би избегао опасну заразу склонио у Хиландар. Кад зараза прође цар Душан уз благослов братије Хиландара доби икону Пресвете Богородице Тројеручицу и понесе је у Србију.

Зна се исто тако да је после извесног времена почетком 15. века поново дошла у манастир Хиландар.

Наиме обавештени да Турци долазе у манастир Студенички монаси су журно да би спасили највреднију светињу коју су имали, Богородицу Тројеручицу ставили и учврстили на самар једног магарета које су пустили да иде куда га води воља Богородице. И уистину вођено Пресветом Богородицом магаре је прешло све Српске земље и дошло на Свету Гору. По заповести Богородице оно се зауставило недалеко од манастира Хиландара. Видевши га монаси похиташе и скинуше чудотворну Икону са самара магарета. Христочежњиви монаси Хиландарски са радошћу Икону дочекаше и свечано је унеше у Цркву са великом славом певајући Псалме и са великом побожношћу поставише је у Свети олтар на високо место.

Ту где је дошло магаре са чудотворном Иконом подигнуто је поклоничко место. Монаси сводове осликаше детаљима о путовању чудотворне Иконе а поклоничко место украсише копијом Пресвете Богородице Тројеручице.

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!

1 коментар:

Анониман је рекао...

Благодаримо брате Јоване на овом лепом подсећању на историју Иконе
Тројеручице. Молитвама Богородице, Светог Јована Дамаскина и Светога Саве Србског Господе Исусе Христе помилуј и спаси Истински Православне. Симеон.