"Како треба да се каје мирјанин?" Поука из писама Светитеља Игњатија Брјачанинова

С Божијом помоћи одговарам на писмо ваше. Рекао је Господ: "Нико неможе доћи мени ако га непривуче Отац који ме посла".(Јн.6.44). Дакле мада је оруђе призвања-човек, ипак је призвање Божије; онај који призива је Бог.Пошто осетите ово призвање,које можемо да чујемо,пошто смо већ прешли дуг пут у земаљском странствовању, нека се не огорчује срце ваше. А озлојеђује се оно преваром греховном,како је рекао Свети апостол Павле: ''Пазите, браћо,-говори он, - да не буде у неком од вас зло срце,неверовања,одступањем од Бога живога''(Јевр.3.12)

Не бих вам саветовао да улазите у подробно и потанко претресање грехова и греховних особина ваших. Саберите их све у један сасуд покајања и баците у бездан милосрђа Божијег. Потанко испитивање грехова својих не пристоји човеку који води светски живот, оно ће га само бацити у униније, недоумицу, смућеност. Бог зна наше грехе и ако ми будемо постојано прибегавали Њему у покајању, Он ће онда постепено исцелити саму греховност нашу то јест греховне навике, својства срца. Грехе учињене речју, делом, стварањем помисли, треба изрећи на исповести оцу духовном, а у потанко претресање духовних особина, понављам, световни човек не треба да се упушта: то је замка коју је поставио ловитељ душа наших. А она се познаје по томе што изазива у нама смућеност и униније, мада је по спољашњости обучена у пријатан изглед добра.

Потребно је то црно покривало за иноке, да покрију њиме зраке благодати који блистају из ума њиховог и срца. Потребно је то црно покривало за иноке већ узнапредовале, које виђење греховности своје не може да доведе до безнађа, већ их доводи до смирења. Тако је некад носио покривало на блистајућем лицу свом Боговидац Мојсеј.

Морам признати, и то ће признање бити сасвим праведно, да се сви ми људи налазимо више или мање у самозаведености, да смо сви обманути, да сви носимо превару у себи.То је последица нашег пада, који се догодио примањем лажи за истину. Тако свагде падамо и сада. Зато је у нама таква непостојаност. Ујутру сам овакав, у подне другачији, и тако даље. Оба света утичу на мене, потчињен сам обома, сужањ сам код оба. Свет духова дејствује кроз помисли на осећања срца, свет вештаствени-преко чула телесних. Оба маме на кушање забрањеног плода. Телесним чулима, виду, слуху, додиру тај плод се чини прекрасним. Помисао - реч невидљивог бића - саветује, понавља: "окуси,спознај!". Привлачи радозналост, подстрекава таштину. Разлеже се у души нашој глас заводника, глас који су чули, као први, наши прародитељи у рају, чује се, одјекује глас:"Бићете као богови". Разлеже се и саблажњава, саблажњава и убија. Управо зато је људима дата нова врлина: "смирење", дато је ново унутрашње делање: "покајање". И делање и врлина заиста су необични. Они су радикално супротни ономе путем чега смо пали. Покајањенм се умртвљује погубни утицај чула телесних, а смирењем се уништава високоумље, таштина, гордост житејска, једном речју, све што човека, просто речено излуђује.
Па шта да се ради! Не треба бити узнемирен променама које наступају, као нечим необичним. Не треба се упуштати у потанко претресање грехова, него проводити живот у непрестаном покајању, самтрајући себе грешним у сваком погледу и верујући да ће милосрдни Господ сваког, ко само увиди греховност своју, примити у загрљај свога милосрђа, у наручје спасења. Ту се не подразумевају греси смртни, за које Бог покајање прихвата само онада када човек остави смртни грех. Бављења пословима у дому и домаћинству веома су корисна: удаљавају од лењости и олакшавају уму његову невидљиву борбу. Борба против лењости уводи у велеки подвиг, који је дозвољен само ономе који је на њега принуђен околностима, или га је до њега довео Бог. Благоразумност захтева да се не ступа у борбу која превазилази снаге, већ напротив, да се оно по могућству олакша себи. Верујте Свемогућем Богу, уздајте се у њега, живите трпељиво и постојано, живите у простоти, у покајању и смирењу, предајте се вољи Божијој, а када се деси да скренете са правог пута, поново се њиме упутите, и спасићете се.