Св. Ксенија Петроградска

  23. јануар/ 5. фебруар

                       

  Тропар св. Ксенији /4. глас/                    

Одбацивши таштину овог света

узела си на себе крст бездомног боготражитељства

ниси се плашила дубоког бола и немаштине, 

нити оних што ти се ругаше 

јер си познала љубав Христову.

И сада наслађујући се овом љубављу

на небесима

Ксенија Блажена и Божански мудра

моли за спасење душа наших.

      Овај посебан и радостан дан за нас, Православне хришћане, прослављамо с нарочитим усрђем и молитвеном захвалношћу великој угодници Божијој која нам непоштедно притиче.

    

     Света, блажена, јуродива, зна се ко је - она која је међу нама, коју волимо и поштујемо свакога дана, а нарочито овог снежног, који пахуљицама дочарава Петроградску љуту студен коју је нејака жена добровољно подносила. У свом необичном сиротовању изложеном усковитланој животној бури, где је небо имала за покров, а земљу за постељу храбро и постојано је истрајавала, док је тајне молитве преузносила и у сладости рајској пребивала. Од поруга, грдњи, подсмеха, мраза, врелине, великог бола, немоћи и неизмерног труда живот њен озарујућим светлом се показао које у мраку живота овог обасјава људе.  

  

 О, Ксењушка.

 О, драга.

 Помози, мати.

    Одасвуд узвици. Одасвуд вапаји. Ал' не узалуд. Притиче добра и помаже. Она која је живот положила за ближњег. Која је душу распела за ближњег. Која је све даровала ради ближњег. И себе саму је преобратила ради ближњег. Та покретачка снага која је разгорела на подвиг ради ближњег. 

    Где је двоумљење, сумња, лакомисленост, површност, где опуштеност? Нема им места у делатном часу одлуке. Нема оклевања.

    Себе саму и живот свој је предала. И добила је. Добила је много више, пуније, трајније, вредније. Зато и не штеди. Не оклева. Него хита и хрли. У сваки дом. Ка сваком бићу. За сваку душу. При свакој потреби, тескоби. Ниједан уздах, ни једна прозба није заборављена. Ни бојажљива, ни тиха, ни слабашна. Сваку је благословила. Сваку прихватила. Сваку наградила. 

    Покренимо вапаје дародаватељки. Усмеримо благодарности милостивој. Без страха јој се препустимо.

    Јер све што је чинила из превелике љубави и вере је чинила. Зато је вечна. Зато је блажена. 

    Зато разуме и наша срца која јој куцају у ритму љубави.