У ОЧЕВОМ ЗАГРЉАЈУ - СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОСИФ ПЕТРОГРАДСКИ
,,Тешке туге, као злато у огњу очишћавају душу, дају јој живот, утврђују је и прекаљују. И шовек постаје мање осетљив за своје свакодневне туге и патње на земљи, постаје мирнији, уравнотеженији, на свет гледа озбиљније и трезвеније। Постаје мање привезан за земаљско и више жуди за небеским, вечним,бескрајним''.
,,У човеку постоји много енергије за делање, само је треба разбудити। А она се буди искањем, тугом, борбом за опстајање, љубављу према Богу, жудњом за спасењем, свесношћу о крхкости садашњег живота и сладости будућег, и многим другим што се да научити помоћу онога што Црква Божија поседује за руковођење и просветљивање сваког човека који јој је поверен''.
,,Што се више поуздамо у помоћ од људи и заштиту од других, то су даље од нас спасоносна и свемилосна благодат и помоћ Божија। А то је и природно: јер ако примамо помоћ од Бога онда када смо је очекивали од људи, ми ћемо Божије приписати људима и славу Божију претворити у славу људску। Зато Господ, урећује тако да његова помоћ постане јасна и очигледна у тој мери да се наша беспомоћност пројави и тако сва наша нада буде у Њему.''
Нема коментара:
Постави коментар