РАЗГОВОР СА МАЈКОМ СРПСКОМЗа ким плачеш мајко српска, за ким тугујеш?
За тројицом синова, велиш. Не хтеше чекати неман зла да их зароби на огњишту, него се добровољно винуше у планине, да отуда бране што се одбранити може. При поласку ти си им дала благослов, и окупала их сузама, као за укоп. Борили су се славно, али су их безбожници на превару ухватили и сву тројицу огњем сагорели. Па сад се мучиш питањем, да ли их ти ниси у смрт послала кад си их благословила да иду?
Ниси погрешила, мајко мила, ниси. Јар си их благословила да иду и бране а не да отимају. Ако ћеш бити као Југовића мајка, осуши сузе, на славу. Ако ли ћеш бити као мајка ђакона Авакума, а ти плачи, на укор.
Радуј се што те је судба Божија удостојила да из два света видиш славу својих синова.
Једне ноћи стајао сам на гробљу и слушао разговор мртвих.
„Питамо, -веле,- има ли ико међу нама кога је свет обогатио, а да није наг сручен у гроб“.
„Има ли ико од учених који је знао број звезда, а да сада може избројати црве што пирују једући његово тело“.
Слушајући ове очајне разговоре, узвикнуо сам: „Авај, свесилни Христе, Победиоче смрти, помилуј и спаси! Изван тебе сва људска сила је као суха трска, и сва мудрост света ледени и празни фијук ветра.“
Ко се није научио од смрти, неће ни од живота. Живот нас може варати, смрт никада. Лекција смрти вазда је сасвим проста, и иста у својој страхоти и неодољивости.
Ти си се, човече, осигурао златом, наоружао лековима, снабдео јелом и оделом, и узео возну карту за путовање од сто година и више, баш до крајње станице. Но како ћеш пребледети, о чеовече, кад возовођ на првој станици викне: „Твоја карта важи само довде – излази“.
Величина људска је беспомоћна, јер не достиже величину проклетства људског. Велики људи су као овнови пред овцама. Христос не спада у велике људе, као ни неки велики овнови у стадо Христово.
Зато не плачи, мајко славних синова. Не тугуј него запевај:
„Христос васкрсе из мртвих
Смрћу смрт уништи
И онима у гробовима
Живот дарова“.
Има ли сјајније правде него кад Христос пострада за нас да и ми пострадамо за Њега? И кад Он умре за нас да и ми умремо за Њега? И кад Њега издадоше пријатељи да и нас издаду? И кад Њега неправедно осудише да и нас осуде? Све са Њим, све за Њега и све због Њега. Амин.
„Гдје сам ја, и мој слуга ту да буде“, рекао је Он. Ако је Господар под шибом, значи нека и слуга Његов стане под шибу. Ако је Господ на Крсту, нека се и слуга Његов не плаши распећа. Где Господ победи и васкрсне и обуче се у бесмртну славу, слуга ће Његов победити зло, васкрснути из мртвих и ући у бесмртну славу живота Његова. А Господар је већ победио.
Праоци наши добровољно су пошли за Христом, добровољно, а не насилно. И то је Богу угодно. Зато их Христос Вођ води својим путем. Целим својим путем а не делом. Најпре путем труда, муке, страдања и смрти, а потом васкрсења, живота и славе. Да би на крају они као слуге Његове били у слави Царства Његовог вечног. Јер, слични ће бити са сличним у ономе свету.
свети Владика Николај
Нема коментара:
Постави коментар