уторак, 02. август 2011.



О ЖИВЉЕЊУ У СВЕТУ

Свети Теофан Затворник


Узмите себи за правило да учите из псалама наизуст стихове који вас дирну, један по један. Рецимо: ''Пригни к мени ухо Своје, похитај, помози ми''. ''Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!'' ''Немој одвратити лица Својега од мене''. ''Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам''... и слично. Оваквим кратким стиховима могућно је пратити сваки корак свој. Понављајте их по сећању кад, занимајући се разним пословима, управљате ум ка Богу. Тако чинећи, оденућете се у реч Божију као у најлепшу ризу.
Бог је близу и у нама обитава. Можда сте ви далеко од Њега у мислима и осећањима? Приближите се и једним и другим. Испросите благослов Господњи на дела која вас током дана очекују, и помоћ Његову, да вам покаже шта ћете добро чинити те да вас удаљи од зла.
Ако дозовете у сећања духовно чувство, нећете моћи да не уочите колико су она различита од душевно-телесних чувстава. Као небо и земља!
Нека вам правило буде, да чим вам леност обузме дух, дозовете у свест сећања на добра што од њега исходе станете на његову страну свом својом вољом, одлучно, без самосажаљења, са вером да се другачије царство небеско не може задобити. Овде се захтева не велика борба, за коју је свако способан. Зато нема врдања: нека дух буде добар, а тело слабо. Пустите тело и постарајте се за бодрост духа.
Добро је записивати своје грехе ради исправљања. навикавајте се на још нешто. да сваки пут, чим осетите рђаву мисао, осећање,жељу, реч или дело, припаднете Господу Који све види и свуда је присутан, са покајњем и решеношћу да убудуће будете опрезнији. ако тако чините, увече вам неће бити тешко да сумирате сагрешења учињена током дана.
Не треба кушати од душевно-телесних сласти. И та два чула међу собом ратују. окусите ли сласт духовног, све остало биће вам као трава. А будете ли кушали од душевно-телесног, отупиће вам духовно чуло. из овога вам је сигурно јасно шта ваља чинити да бисмо сачували укус духовних добара.
А шта је потребно да чинимо да се не охладимо?
Оно што сам малопре рекао. Чим приметите охладнелост, трљајте душу док је не угрејете. Господ је близу. Призивајте Га, и Он ће вам помоћи. Овоме ваља додати и богомислије., односно созерцавање тајни наше свете вере. Све то у стању је да излије на вас обиље топлоте и светлости... и загрејаћете се! Можете да казните себе нечим: приморајте се, рецимо, да малчице гладујете, или да неко време останете усамљени, или да не одспавате као иначе, или да начините више метанија него обично... А најважнија је свест о својој ништавности, и притицање Господу са сузама.
Трудите се, свим силама приморавајући се на непрестано сећање на Бога. Молитве које год хоћете. Господе помилуј! Господе Христе, помилуј ме! Исусе, Сине Божији помилуј ме! и друге...
Свака од њих је добра. Прибегавајте оној која вам највише легне на душу.
Немучите се испитивањем шта нас тамо чека и камо ћемо доспети. Кад вам се у уму јаве таква питања, одговарајте себи.добрима је тамо добро, а злима лоше. Хајде да се постарамо да будемо добри, па ће све бити како ваља. А шта нас тамо чека - видећемо кад одемо тамо!

Нема коментара: