СИПП-Бг

ХОДОЧАШЋЕ НА СВЕТУ ГОРУ

Света Гора - удео Мајке Божије на земљи, место вековног стајања у вери и подвигу великог броја монаштва који надахнути светим идеалима сијају кроз векове.

Неколицина ходочасника упутило се пут Свете Горе у нади да ће похођење многих светиња и уз постојану молитву тај пут донети духовне користи нашим душама жедним Божије љубави и благодати.

Пут до Грчке, преко Халкидикија до Уранаполиса уз мале потешкоће које су у таквим ситуацијама очекиване, када се први пут полази на тако озбиљно путовање. У Уранополису смо се укрцали на брод 'АКСИОНЕСТИН' у преводу 'ДОСТОЈНО ЈЕСТ' и први пут угледали врх Атоса.

После 30-ак минута вожње долазимо у пристаниште Јованица где се искрцавамо и крећемо пут Свете Царске лавре Хиландара и манастира Есфигмен, где смо наредних пет дана били на конаку. У Хиландар смо одлазили у више наврата како би се поклонили великој светињи икони Тројеручици, а исто тако и гробници светог Симеона Мироточивог из које чудесно расте вековима стара винова лоза, где смо и прочитали акатист светитељу. Потом смо обишли пирг св. краља Милутина и тамо прочитали акатист светом Сави за спас рода српског. Растанак са српском светињом није лако пао. Кренули смо даље, дани проведени у Есфигмену остаће у дубокој успомени, једна узвишена атмосфера овог општежитељног манастира, обасјана држањем исповедничког курса за чистоту вере Православне, време проведено са оцима - србима. Посебно очинска љубав и брига оца Авакума, као и велика пажња добијена од оца Симеона, који се потрудио да упознамо манастир, његове светиње. Ту су још оци Сава и Антоније. Пред одлазак удостојили смо се благослова и поздрава са игуманом Методијем.

Уследили су одлазак на Каруљу, стрми део Атоса, место пустињачког безмолвија. Ту нас је дочекао отац - схимонах Давид, србин, са којим смо упознали све лепоте овог суровог дела Свете Горе по свом положају, јер само најистрајнији овде успевају, прелазак преко стеновитих делова Каруље, једним делом помоћу ланаца, и упознавајући места где се вековима бдије и моли Богу, и упознавајући неколицину отаца - подвижника, њихову благонаклоност и пажњу према нама, све је то оставило један снажан и незабораван утисак на све ходочаснике.

За крај овог путешествија уследила је и посета руском манастиру светог Пантелејмона. Уз оца Давида без кога наше поклоничко путовање не би било то што јесте, са доласком у луку Дафни, из које смо се упутили ка овој руској светињи до које смо дошли после час-ипо пешачења. Велико благољепије, богатсво и раскош овог манстира све нас је осенила. невероватна средства уложена јасно су видљива на сваком кораку. Нажалост, иако је спољашњост светогорских светиња невероватна и блистава, остаје жалост што унутрашњи живот представља бледу слику јер се свуда шири велико одпадништво од вере Православне.

Са повратком у Београд није се изгубио диван осећај у срцу и духовна корист које су душе ових поклоника задобили на овом пропутовању. Слава Господу за Његове милости које излива својим вернима.