понедељак, 09. мај 2011.

ПАСТИРСКА ПОСЕТА БУКУРЕШТУ








Током шесте недеље Часног поста био сам удостојен да на позив јеромонаха Нектарија, заједно са њим кренем у једну од његових пастирких посета Румунији и Букурешту, тамошњој румунској заједници истински православних хришћана. Кренули смо на тај не баш мали пут возом са београдске станице око 15 часова поподне да би у Букурешт стигли ујутру у 6. Пут је био дуг, али доста пријатан. Као неко ко воли путовања, те ноћи није било сна, јер јака месечина пружала ја веома леп призор кроз прозор вагона, на бескрајна пространства шумовитих предела које једноставно остављају траг на авантуристичку душу.









Долазак у Букурешт поклопио се са јутарњим жагором људи који полазе у нови радни дан. Улазак у градски метро то нам је потврдио, да се у Букурешту брзо живи. Долазак у одредиште, стан наших домаћина, Аурела и Теодоре, деке и баке, али у правом смислу те речи, двоје старијих људи необично добре нарави и топлог настројења срца које поседује пажњу и љубав. После веома топлог сусрета са оцем Нектаријем који је у њима оставио дубок траг, где се може јасно видети да је отац део њиховог живота, уследили су први знаци пажње и јутарња кафа. Оно што ме је пријатно изненадило је јако добра организација живота, тако да је о.Нектарије убрзо сазнао цео план и распоред у вези целе његове посете.










Први дан је проведен у примању верника од стране оца, и његов разговор са њима и исповест верника. Ја сам искористио прилику у том периоду и у друштву Кристијана, човека који води групу верника у Румунији, посетио неколицину храмова у граду, где сам имао прилику да видим веома старе цркве и целивам исто тако и дошта моштију разних светитеља, од којих једно од најзначајнијих су велики део моштију светог великомученика Мине. По речима Кристијана, Букурешт је до доласка на власт комунисте Чаушескуа имао око 400 храмова. Може се запазити и сад да их је много, јер на сваких стотинак метара је храм. То засигурно говори о побожности румунске душе, која је осликана и живописом у свим црквама као и у обичном народу који је увек присутан у храмовима и тихо се моли. Наравно, као и у Србији, дух модернизма и демократије је веома присутан. Мој је утисак да су румуни добри традиционалисти, да чувају своју културу. Имали смо прилику да посетимо национални музеј народње ношње и реликвије, као и веома интересантан и веома леп парк на обали језера на који је смештено читаво село, старо село, са древним румунским кућама и црквама.






Наредни дани су протекли у посетама верника, и многим разговорима, као и посетама манастирима и црквама које су на нас оставиле посебан утисак. Могу закључити, да дух, који обитава у хришћанском срцу је свуда исти, што потврђује братска Румунија, јер Он је тај који спаја и повезује људе, и чини то тело које зовемо Црква јединственом заједницом људи на земљи просвећујући их и уздижући човека у достојанство које му је дао Господ Бог, да светли целом свету, како би сви прославили Њега, у Тројици слављенога Оца, Сина и Духа Светога, сада и увек, и кроз сву вечност. Амин!

2 коментара:

Богдан је рекао...

Христос васкресе! Леп али штур приказ. Молим вас појасните који су то румуни које је посетио ваш СИПЦ јеромонах? Којој истински православној јурисдикцији они припадају?

ЈОВАН БАТАЈНИЧКИ је рекао...

Ваистину Воскресе брате Богдане. Отац Нектарије је посетио групу румунских верника који се налазе под окриљем Грчке истински православне цркве.