четвртак, 16. децембар 2010.

О ЦРКВИ И ЉУДИМА У ЦРКВИ


Срђан Мркаја:

Црква није пријатно мјесто на земљи , чак је и јако непријатно , често пута ужасно мјесто...Као што нас уче свети оци ЈЕДНА СВЕТА САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА је састављена од , ТРОЖЕСТВЕНЕ ЦРКВЕ ( ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ ) која је испуњена небеским бићима и светима и ВОЈИНСТВУЈУЋЕ ЦРКВЕ ( ЦРКВЕ НА ЗЕМЉИ ) која је састављена од грешних људи који су се чином свете тајне крштења очистили од првородног гријеха ( Адама и Еве ) измирили са Господом , одбацили Сатану пљунувши на њега ( на оглашењу чину који непосредно предходи крштењу по предању св. арх. Михајло држи ђавола свезаног пред оглашеником који га и буквално пљује објављујући му рат , то се не може видјети тјелесним очима али се свакако дешава ) и миропомазањем даровани и запечаћени ( печат дара ДУХА СВЕТОГ ) за дан , СТРАШНОГА СУДА. Крштени члан цркве је дакле грешник који се покајао и постао војник Христов завјетујући се и посвећујући се СВЕТИМ ТАЈНАМА.

Он тим чином није постао и савршен или бољи човек ( мада би реално то по логици могао бити ) нити се по аутоматизму решио својих злих навика , девијација , комплекса...његова промјена се прије свега десила на духовном нивоу ( мистично ) а борба са страстима , девијацијама и навикама је практично тек тада и отпочела јер прије КРШТЕЊА није било СВЕТИХ ТАЈНИ тј. "лијекова" којима би се "болесник" могао "лијечити". То што је неко постао Хришћанин и што прича ( начин на који прича...) о Хришћанству макар из најбоље намјере такоће не значи да истину Православне цркве треба поистовјетити са њим , гледати кроз њега и критиковати због њега јер то је потпуно погрешан приступ који може довести до потпуног или релативног равнодушја према самој истини коју црква исповеда. Не треба заборавити да се сатанина целокупна активност и заснива на моћи обмане тј. њеном сталном експлатацијом , вештим заменама теза , лукавим клеветама , а понајвише овим поистовјећивањем саме ИСТИНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ са појединцима члановима те исте цркве.Зато је цркву и немогуће схватити и прихватити уколико се она доживљава само у социолошком , културолошком , политичком...или било којем другом смислу а не прије свега и суштински у есхатолошком , вјером и расуђивањем свише како би рекли , свети оци.

Црква је Божија држава и сви крштени јесу њени чланови , када говоримо о ВОЈИНСТВУЈУЋОЈ ЦРКВИ ( оној која се бори против сатане на земљи тј. у времену ) она дакле преставља скуп врлина али и мана свих крштених чланова а какав је омјер између врлина и мана нека свако просуди по самоме себи да не би осудио брата свога или био прелешћен да осуди цијелу цркву сводећи је на слобости у којима и сам има итекако удјела , а колико је црква већа од слабости и мана чланова цркве ???!!! Ко би то чинио није погазио само сопствене завјете које је дао на крштењу и није полизао оно што је пљунуо на оглашењу него је и похулио на СВЕТОГА ДУХА ( јер је црква и ЗАЈЕДНИЦА СВЕТОГ ДУХА ) а то је тако страшан гријех да је писано да ће се опростити и "хула на СИНА..." али на СВЕТОГА ДУХА , неће никад. Наравно уколико се такав упокоји непокајан не дао Бог никоме.

Када говоримо о , ТРОЖЕСТВЕНОЈ ЦРКВИ тј. оној која слави Господа морамо бити свјесни да јединство са ВОЈИНСТВУЈУЋОМ ЦРКВОМ управо , САВРШЕНО и све је то ЈЕДНА СВЕТА САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА !

Наравученије :

Немој истину Православне цркве поистовјећивати са грешним члановима исте те цркве и тражити оправдање за своје безакоње "доказујући" да је црква заједница лукавих , злих , лажљиваца , превараната , клеветника , лопова , убица...па је и сама таква...није болница зло мјесто него се у њој налазе болесници које она лијечи а никоме није пријатно у болници а камо ли у пољским болницама на линији фронта у којима се сваког тренутка одсецају органи војника и гдје се мокраћа мјеша са знојем страха оних који чекају на операцију а данашња црква није више институција и велика болница са клима уређајима и модерним операционим салама него је неугледна и страшна пољска болница која страда заједно са својим болесницима на првој линији фронта , одбачена од свих и презрена од свакога...ето зато црква не може бити пријатно мјесто на земљи али ће увијек бити једино мјесто које ће ти пружити наду на спасење и живот вјечни !

4 коментара:

Јереј Стефан Николић је рекао...

Драгом брату Сергију благодарим што је поделио своја размишљања са нама...
Исправио бих само увод Црква, јесте и пријатна и једина благородна и једина утешна Богом саздана саборна заједница верних људи који се окупљају око једине Истине јер више различитих истина за једнога Бога немогуће је спознати. Постоји једна Истина и много обмана. Мислим да је и брат Сергеј устварио то мислио, већ он опомиње да нетражимо идеал који подразумева Васкрс без Голготе. Позивам и Вас браћо и сестре да пишете и шаљете ваша размишљања, а ми ћемо нека објављивати а сва сачувати. Свако добро од Господа.Хвала брату Сргију. Ако имате своје мишљење на ову тему слободно нам пишите.

Анониман је рекао...

Лепо је ово речено.Па могу и неправде и ружно понашање ближњих у Христу да буду лична Голгота верника као појединца.Јел можда грешим ,кад ово тврдим?Нисам ни сам сигуран.

Грешни Милоје II је рекао...

Звучи мало очајнички и још мало више песимистички. Мислим да Мркаја цркву доживљава само спољашње, он у њој и за њу не живи пуним плућима радовања за Христа и за ближње и у добру и у злу.

Црква је радост и у добру и у злу!

Јереј Стефан Николић је рекао...

Слажем се да "Црква је радост и у добру и у злу!" Али добро је и да наши верници слободно изнесу своје мисли и на увид и проверу међу својим оцима браћом и сестрама. Свакако да се овом тексту има много додати и одузети, али ако га гледамо као лествицу која обећава другу, вишу и смиренију са већим трудом освојену, ја се радујем овом тексту.