среда, 02. јун 2010.

Свети Цар Константин и царица Јелена






Св. Цар Константин и царица Јелена. Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенцуја, тиранина у риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди, да се скује велики крст, слича ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћнијим непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах по том Константин изда знаменити Едикт, у Милану 313. год.,да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му, да потражи епископа Силвестра, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа исчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због јеретика Арија, цар сазва И Васељенски Сабор у Никеји 325 год., где јерес осуди а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, равноваше много за веру Христову. Она осети јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој 80 година престави се ова света жена Господу 327 год.А цар Константин надживи своју мајку 10 година, и упокоји се у својој 65 год. 337 год. у граду Никомидији. тело његово би сахрњено у цркви Светих Апостола у Цариграду



На првом Васељенском сабору,који је сазвао цар Константин,утврђен је и написан први део символа вере.Мало после њега сазван је и други Васељенски сабор,на коме је потврђен и довршен символ вере,који су Богоносни Оци сачували непромењеног до данашњег дана,и АНАТЕМИСАЛИ оне који промене једну једину реч.Тако да је врло неумесно од стране "Патријарха Иринеја"позив папи и осталим "Хришћанима" ,на прославу хиљаду седамсто година Миланског едикта у граду Нишу,када знамо да ван ПРАВОСЛАВЉА нема ни Хришћанства!

Нема коментара: