Саборни договор око успостављања привремене парохијске богомоље - храма за Београдску парохију
Бог се јави!
На навечерје празника св. Серафима саровскога наша Истински Православна парохија која обухвата цео Београд и околина места направила је, после дужег временског периода, своје прво окупљање. Слава Богу за све! Прескочићу увод и шта је било на састанку и одмах морам рећи да је мини сабор Београдске парохије био нешто најлепше што сам доживео од како знам за Христа. Неописиво! Веома смело и са пуним поверењем у љубљеног нам Бога Оца и Сина и Духа Светога, прочитао сам молитву која призива Духа Светога на сабор људи при неком важном послу или одлучивању. Та молитва се чита и кад се састају епископи и када краљ преседава. Да нисмо деца која се играју Великим Требником (књига молитава које само свештеник чита са чтецом), већ богобојажљиви хришћани који искају милост Божију и помоћ свише за свете задатке које се пред нас нејаке постављају, доказали смо одмах чим смо сели по завршетку потресне молитве у којој на једном месту сви заједно и коленопреклоно молимо Бога за просвећење и помоћ нашим снагама не моћним. Ми Истински Православни Хришћани, љубимо Христа и само нам је једно важно! Ми желимо љубав Божију али не плотску, не непотпуну каква се данас нама православним хришћанима нуди у Црквама које смо некад звали мајчинске а сада су горе од маћехинских! Јер светиње које градише Свети Људи Србије, завршише у рукама недостојних епископа и млако војинствујућег монаштва, клира који више на порезнике личе и равнодушних срба! И онда Бог изабра нас, можда најмањие од свих да посрамимо "достојне", да осрамотимо "заслужне", да сагну главу "ревнитељи" који бране веру док им непријатељи вере, екуменски епископи не кажу " ДОСТА, САД ЋУТИТЕ, ПА ЋЕМО ВАС ОПЕТ МАЛО ПУСТИТИ ДА РЕВНУЈЕТЕ!"
Скупило се мало стадо Христових мршавих оваца које са својим слабашним пастиром имају само једну Бригу!!! Да измоле љубљенога Бога, да нам да заклон од вјетрометине овога света и окрутности лажних пастира и да нам подари мало молитвено месташце, где ћемо се напасати не пропадљивом храном и пити воду од које ћемо увек бити живи у Христу и мртви за овај дух времена, који жели да покори наша срца које у својој руци чува сам Бог. Ипак да би били сигурни од лукавога који напада наше душе примамљивим лажним обманама овога унапред пропалога света, и да би излечили своје срце од рана које смо сами себи направили и правимо грешећи и носећи као камен око врата наше страсти и греховне навике, ми морамо и нама треба, те тражимо и молимо и полажемо наду на молитве Пресвете Богородице, светога Јована, љубљенога проповедника покајања који нас све окупља, молитвама Светога Саве у којега гледамо нетремице и надамо се... само једном се надамо и са тим поводом смо се и скупили... Србији треба храм у Београду у коме ће се окупљати верна чеда СИПЦ! Верна чеда православља, светосавља, закона Цркве и Отачког предања. И нека вичу сви око нас "ха, ха, ха", и нека сви око нас " климају главом и вичу добро, добро" и нека се смеју и ликују и говоре " где је сад Бог њихов, ако су у Истини што им не даде храм".... Ми браћо и сестре, верни учењу наше Православне Цркве, верни науци јеванђељској коју Бог преко рибара које узвиси у Апостоле, а ови обичне као што и сами беше узвисише у Епископе, презвитере и ђаконе, ми браћо и сестре, данас тако мали и невидљиви, ми ћемо имати храм! Већ дуже време наша парохија тај проблем не може да реши. Градња храма је за сада немогућа, а оволико времена без богослужења и свете Литургије у Београду више се трпети не може. Нама хитно треба богомоља, макар и привремена. Неки простор који ће бити преуређен у храм Божији у коме ће моћи да се богослужи. Кад кажем храм мислим на неки одговарајући објекат који ћемо привремено изнајмити и у њему се Богу молити. Хоћемо! Јер шта не добисмо што смо заискали? Од семена србскога које као младица израсте у Грчкој башти - Светој Гори и Цркви ИПХ Грчке, од јуноше - Христовога јунака о. Акакија који сам дође у Србију, у викендицу својих телесних родитеља, сам без и једног јединог верника и подршке добисмо почетак Српског Истинског Православља на тлу наше многонапаћене отаџбине Србије.
ОН ПОДИЖЕ РУКЕ КА НЕБУ И ПОВИКА АВАЈ БОЖЕ! АВАЈ СВЕТИ САВО! ПОМАГАЈТЕ!!! СПАСАВАЈТЕ! ПОВРАТИТЕ СРБИЈИ ВЕРУ ПРЕДАКА И ПОНОС СРПСКИХ ИСПОВЕДНИКА! ЈЕР АКО ЈЕ ИЧИМ ЗЕМЉА СРБИЈА ПОЗНАТА ТО ЈЕ КРВ, КРВ ЈУНАКА И СЕЉАКА И ОДОЈЧАДИ!!! КРВ СЕ ЛИЛА ЗА ВЕРУ!
А САД ЈЕ ИЗГУБИСМО И БАРЕМ НАМ БОЖЕ СКИНИ КОПРЕНУ СА ОЧИЈУ, ДА ОБМАНА БУДЕ ЈОШ ЈАСНИЈА И ИПАК СА ПИТАЊЕМ ЖЕЛИШ ЛИ СРБИНЕ, ЖЕЛИШ ЛИ СРПКИЊО, ЖЕЛИШ ЛИ МОНАШЕ И МОНАХИЊО И ТИ СВЕШТЕНИЧЕ И ТИ ЕПИСКОПЕ, ЖЕЛИТЕ ЛИ ТАЈ ПРОКЛЕТИ И СТО ПУТА ПРОКЛЕТИ ЕКУМЕНИЗАМ И ИСТО ТАКО ЖЕЛИТЕ ЛИ ДА ВАМ СЕСТРИНСКА ЦРКВА БУДЕ АСПИДА РИМСКА И ШТА ЋЕТЕ ЧИНИТИ ДА НАМ ДЕЦУ СПАСЕТЕ ВИ ОВДЕ ПРОЗВАНИ!!!
ЈЕР МНОГИ СЕ ДЕЛИМА ЗА ВЕЋ ОСУЂЕНИ ЕКУМЕНИЗАМ ОПРЕДЕЛИШЕ, И ДЕЦУ ПО ЛАТИНСКИ КРСТЕ И НЕ МАРЕ ЗА УЧЕЊЕ ЦРКВЕ. ТУЂОЈ ВЕРИ ВЕРУЈУ А СВОЈУ У СТРАНУ ГУРАЈУ!
На навечерје празника св. Серафима саровскога наша Истински Православна парохија која обухвата цео Београд и околина места направила је, после дужег временског периода, своје прво окупљање. Слава Богу за све! Прескочићу увод и шта је било на састанку и одмах морам рећи да је мини сабор Београдске парохије био нешто најлепше што сам доживео од како знам за Христа. Неописиво! Веома смело и са пуним поверењем у љубљеног нам Бога Оца и Сина и Духа Светога, прочитао сам молитву која призива Духа Светога на сабор људи при неком важном послу или одлучивању. Та молитва се чита и кад се састају епископи и када краљ преседава. Да нисмо деца која се играју Великим Требником (књига молитава које само свештеник чита са чтецом), већ богобојажљиви хришћани који искају милост Божију и помоћ свише за свете задатке које се пред нас нејаке постављају, доказали смо одмах чим смо сели по завршетку потресне молитве у којој на једном месту сви заједно и коленопреклоно молимо Бога за просвећење и помоћ нашим снагама не моћним. Ми Истински Православни Хришћани, љубимо Христа и само нам је једно важно! Ми желимо љубав Божију али не плотску, не непотпуну каква се данас нама православним хришћанима нуди у Црквама које смо некад звали мајчинске а сада су горе од маћехинских! Јер светиње које градише Свети Људи Србије, завршише у рукама недостојних епископа и млако војинствујућег монаштва, клира који више на порезнике личе и равнодушних срба! И онда Бог изабра нас, можда најмањие од свих да посрамимо "достојне", да осрамотимо "заслужне", да сагну главу "ревнитељи" који бране веру док им непријатељи вере, екуменски епископи не кажу " ДОСТА, САД ЋУТИТЕ, ПА ЋЕМО ВАС ОПЕТ МАЛО ПУСТИТИ ДА РЕВНУЈЕТЕ!"
Скупило се мало стадо Христових мршавих оваца које са својим слабашним пастиром имају само једну Бригу!!! Да измоле љубљенога Бога, да нам да заклон од вјетрометине овога света и окрутности лажних пастира и да нам подари мало молитвено месташце, где ћемо се напасати не пропадљивом храном и пити воду од које ћемо увек бити живи у Христу и мртви за овај дух времена, који жели да покори наша срца које у својој руци чува сам Бог. Ипак да би били сигурни од лукавога који напада наше душе примамљивим лажним обманама овога унапред пропалога света, и да би излечили своје срце од рана које смо сами себи направили и правимо грешећи и носећи као камен око врата наше страсти и греховне навике, ми морамо и нама треба, те тражимо и молимо и полажемо наду на молитве Пресвете Богородице, светога Јована, љубљенога проповедника покајања који нас све окупља, молитвама Светога Саве у којега гледамо нетремице и надамо се... само једном се надамо и са тим поводом смо се и скупили... Србији треба храм у Београду у коме ће се окупљати верна чеда СИПЦ! Верна чеда православља, светосавља, закона Цркве и Отачког предања. И нека вичу сви око нас "ха, ха, ха", и нека сви око нас " климају главом и вичу добро, добро" и нека се смеју и ликују и говоре " где је сад Бог њихов, ако су у Истини што им не даде храм".... Ми браћо и сестре, верни учењу наше Православне Цркве, верни науци јеванђељској коју Бог преко рибара које узвиси у Апостоле, а ови обичне као што и сами беше узвисише у Епископе, презвитере и ђаконе, ми браћо и сестре, данас тако мали и невидљиви, ми ћемо имати храм! Већ дуже време наша парохија тај проблем не може да реши. Градња храма је за сада немогућа, а оволико времена без богослужења и свете Литургије у Београду више се трпети не може. Нама хитно треба богомоља, макар и привремена. Неки простор који ће бити преуређен у храм Божији у коме ће моћи да се богослужи. Кад кажем храм мислим на неки одговарајући објекат који ћемо привремено изнајмити и у њему се Богу молити. Хоћемо! Јер шта не добисмо што смо заискали? Од семена србскога које као младица израсте у Грчкој башти - Светој Гори и Цркви ИПХ Грчке, од јуноше - Христовога јунака о. Акакија који сам дође у Србију, у викендицу својих телесних родитеља, сам без и једног јединог верника и подршке добисмо почетак Српског Истинског Православља на тлу наше многонапаћене отаџбине Србије.
ОН ПОДИЖЕ РУКЕ КА НЕБУ И ПОВИКА АВАЈ БОЖЕ! АВАЈ СВЕТИ САВО! ПОМАГАЈТЕ!!! СПАСАВАЈТЕ! ПОВРАТИТЕ СРБИЈИ ВЕРУ ПРЕДАКА И ПОНОС СРПСКИХ ИСПОВЕДНИКА! ЈЕР АКО ЈЕ ИЧИМ ЗЕМЉА СРБИЈА ПОЗНАТА ТО ЈЕ КРВ, КРВ ЈУНАКА И СЕЉАКА И ОДОЈЧАДИ!!! КРВ СЕ ЛИЛА ЗА ВЕРУ!
А САД ЈЕ ИЗГУБИСМО И БАРЕМ НАМ БОЖЕ СКИНИ КОПРЕНУ СА ОЧИЈУ, ДА ОБМАНА БУДЕ ЈОШ ЈАСНИЈА И ИПАК СА ПИТАЊЕМ ЖЕЛИШ ЛИ СРБИНЕ, ЖЕЛИШ ЛИ СРПКИЊО, ЖЕЛИШ ЛИ МОНАШЕ И МОНАХИЊО И ТИ СВЕШТЕНИЧЕ И ТИ ЕПИСКОПЕ, ЖЕЛИТЕ ЛИ ТАЈ ПРОКЛЕТИ И СТО ПУТА ПРОКЛЕТИ ЕКУМЕНИЗАМ И ИСТО ТАКО ЖЕЛИТЕ ЛИ ДА ВАМ СЕСТРИНСКА ЦРКВА БУДЕ АСПИДА РИМСКА И ШТА ЋЕТЕ ЧИНИТИ ДА НАМ ДЕЦУ СПАСЕТЕ ВИ ОВДЕ ПРОЗВАНИ!!!
ЈЕР МНОГИ СЕ ДЕЛИМА ЗА ВЕЋ ОСУЂЕНИ ЕКУМЕНИЗАМ ОПРЕДЕЛИШЕ, И ДЕЦУ ПО ЛАТИНСКИ КРСТЕ И НЕ МАРЕ ЗА УЧЕЊЕ ЦРКВЕ. ТУЂОЈ ВЕРИ ВЕРУЈУ А СВОЈУ У СТРАНУ ГУРАЈУ!
Прозвани љубављу једног младог монаха србина који је ватру Истините православне вере морао у Грчкој запалити и овде је пренети јер се овде авај, затрла вера прађедовска. Јесте затрла се, а ко каже да није, срце му је од леда хладније. Остали су само спољашни обичаји, традиција, форма без суштине. Тито је бели патријаршијски клобук и црвену мантију Герману обукао ( овај патријарх је само због показивања оданости Титу облачио се у црвену мантију и чак је у црквени календар уписао 1. мај, симбол богоборних комуниста) и с њиме у црно завио све нас. Али добро сад... Верујем да још много срца куцају истим жаром љубави према Христу као што куца срце нашег оца Акакија који 14 година битку бије у Србији са већ сада пар стотина верника, са свештеницима које је он сам бирао и представљао истински православним епископима који су их на реч његову хиротонисали. Тако да сада, слава Богу, имамо неколико истинских, канонских свештенослужитеља Божијих: јеромонаха Нектарија, јеромонаха Аверкија, јереја Атанасија и јереја Славишу.
Опет се вама обраћам, слабашне а тако жилаве овчице Христове ја нејаки пастир, најмањи од свих јер уистину ништа не знам до љубити Бога мојим немоћним снагама. Трудим се да и образовање поправим, јер сам на то позван. Да учим себе, а Вас да волим и да бринем за поверене ми људе који нису моји већ Христови. Биће и храм (макар и катакомбни) и новца за кирију, успећемо и да се региструјемо, мада сад све изгледа тако далеко и компликовано. Живи били па видели.
Опет се вама обраћам, слабашне а тако жилаве овчице Христове ја нејаки пастир, најмањи од свих јер уистину ништа не знам до љубити Бога мојим немоћним снагама. Трудим се да и образовање поправим, јер сам на то позван. Да учим себе, а Вас да волим и да бринем за поверене ми људе који нису моји већ Христови. Биће и храм (макар и катакомбни) и новца за кирију, успећемо и да се региструјемо, мада сад све изгледа тако далеко и компликовано. Живи били па видели.
Бог се јави! Ето нам иде и празник Светога Саве! Радни је дан али ко може, Врдик има литургију, а такође и Смедрево! Коме је где ближе, а све у славу Божију.
Стефан, најмањи од свих - београдски парохијски свештеник ИПХ.
п.с
По последњој информацији биће пакетића за мале светосавске рецитаторе !
Да кажем и то да верујем у мој народ и у онај део монаштва који вага време када реаговати! Ја свима кажем данас је Црква у Србији по подрумима и у планинама, није у велелепним храмовима. Одатле је прогнана Истина и Свети Сава. Комунизам је добио своју веру. Екуменизам. Будимо једно у Христу ми који га љубимо на један једини исправан начин: Православно! А Православље је светлост душе, огањ који душу греје у љубави Христовој, а Екуменизам тама и тартар, и огањ неугасиве муке која ће све Јудине синове дочекати. Бирајте који огањ волите срби! Ја волим огањ Христове љубави. Дај Боже и свима Вама и мени! Амин.
Нема коментара:
Постави коментар