БРАТОЉУБЉЕ

А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање(Јн.6,22,23)


Имајући често на уму речи великог светила цркве Православне нашег времена, светог праведног Јована Кронштатског, који каже: 'Бог је савршено једноставан, зато што је савршено духован'.
Једноставан приступ човеку је неопходан како би се са човеком дошло до јединства, јединомислија, заједнице и љубави, односно братољубља.
Нека наше срце буде увек отворено за људе у нашем окружењу, за све, нека наш ум увек стреми ка томе како да дође до људског срца.
Протекли дани које проживљавамо показују нам два супротна стрeмљења. Браћа архијереји Грчке Цркве у периоду који је иза нас нису показали такво настројење које би улило наду да ће доћи дуго чекани тренутак јединства и заједнице истински православних, који је од васељенског значаја за Цркву, у којем смо обавезани да будемо.
Жалосно је гледати да између истински православних, који треба да буду светлост свету, влада дух хладноће, неблагонаклости, неразумевање... који је тако својствен палом свету.
Падају ми на ум следеће речи нашег Спаситеља. 'Последњу заповест дајем вам, да имате љубав мећу собом, јер тада ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом'.
Српска Црква и руски архијереји у супротном, до последњег тренутка давали су допринос ка томе да се зацари братољубље, које би донело неизрециву радост међу истински православнима широм васељене и несумњиву и велику корист истинском православљу. Велика светила цркве православне 20.века свети Филарет Њујоршки, свети Гликерије Слатиорски, свети Јован Шангајски, сви су они давали свој допринос да се зацари, опет кажем братољубље.
Надам се да ће Господ многима отворити ум, просветити срце и разум да спознају и постојано пребивају у радости братољубља. Јер на то смо позвани, да љубимо једни друге у Христу Спаситељу Господу нашем коме нека је слава са Беспочетним Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом у векове векова. Амин.

чтец Јован

ПОЗИВ НА ПРОСЛАВУ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Његово Преосвештенство г.г Акакије, епископ Ресавско-шумадијски са свештенством служиће свету Литургију на прослави Успења Пресвете Богородице. Ова архијерејска служба и свечаност одржаће се у манастиру светих Кирила и Методија у Врднику. Овом приликом упућујемо позив свима заинтересованим да дођу и узму учешћа у овој светковини. Надамо се и молимо се Пресветој Владичици да ће својом моћном руком узети под заступништво и покровитељство мало стадо истински Православних у Србији као и српског владику Акакија, како би у нашој отаџбини Србији дошло до обнове православља у пуноти истине и тиме се испунила мисија спасења душа многонамучене земље српске. Време у којем живимо јасно показује да долази до јасног одвајања и поларизације на оне који примише љубав истине да би се спасили - ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ, и на оне који одбацише љубав истине, којима ће Господ послати дух лажи да верују у њу и да погину, јер оставише љубав истине која спасава - ЕКУМЕНИЗАМ И СВЕТСКО ПРАВОСЛАВЉЕ. У нади да долази време васкрсења Православља у Србији навешћемо упозоравајуће речи Господње из Апокалипсе: '' Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих...

СРБИН ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВАН: СРПСКА ЦРКВА, СРПСКИ НАРОД, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И...

СРБИН ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВАН: СРПСКА ЦРКВА, СРПСКИ НАРОД, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И...: Радујемо се сада радошћу великом јер је Српској Цркви коначно обновљен епископат. Од стране канонске јерархије Руске Истински Православне ...

Хиротонисан први Епископ Српске Истински Православне Цркве у Руском манастиру Лесна

Хиротонија Преосвећеног Владике Акакија Ресавско Шумадиског

Епископи РИПЦ облаче Владику Акакија у владичанске одежде

Све време боравка у Лесни осећао се снажни покров Мајке Божије у виду њене благоухајушче чудотворне иконе(Иверске)написане руком мученика брата Јосифа,сваки дан је служен акатист и молебан испред иконе,где су верни могли да осете снажно благоухање и силно укрепљење наше небеске заштитнице

Заклетва будућег Владике Акакија пред хиротонију о држању Светог Православља

Арх.Тихон,Арх. Венјамин и Владика Акакије са Леснинском и Новостјеничком игуманијом свештенством и монаштвом РИПЦ и СИПЦ

Леснинска игуманија Макрина поклања Владики Акакију владичански штап који су носили Св.Јован Шангајски и Св.Филарет

Владика Акакије протопрезвитер Виктор Мелехов и мати Ефросинија


После петнаест година Истинског Православља у Србији рукоположен први Епископ за Српску Истински Православну Цркву

О ЖИВЉЕЊУ У СВЕТУ

Свети Теофан Затворник


Узмите себи за правило да учите из псалама наизуст стихове који вас дирну, један по један. Рецимо: ''Пригни к мени ухо Своје, похитај, помози ми''. ''Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!'' ''Немој одвратити лица Својега од мене''. ''Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам''... и слично. Оваквим кратким стиховима могућно је пратити сваки корак свој. Понављајте их по сећању кад, занимајући се разним пословима, управљате ум ка Богу. Тако чинећи, оденућете се у реч Божију као у најлепшу ризу.
Бог је близу и у нама обитава. Можда сте ви далеко од Њега у мислима и осећањима? Приближите се и једним и другим. Испросите благослов Господњи на дела која вас током дана очекују, и помоћ Његову, да вам покаже шта ћете добро чинити те да вас удаљи од зла.
Ако дозовете у сећања духовно чувство, нећете моћи да не уочите колико су она различита од душевно-телесних чувстава. Као небо и земља!
Нека вам правило буде, да чим вам леност обузме дух, дозовете у свест сећања на добра што од њега исходе станете на његову страну свом својом вољом, одлучно, без самосажаљења, са вером да се другачије царство небеско не може задобити. Овде се захтева не велика борба, за коју је свако способан. Зато нема врдања: нека дух буде добар, а тело слабо. Пустите тело и постарајте се за бодрост духа.
Добро је записивати своје грехе ради исправљања. навикавајте се на још нешто. да сваки пут, чим осетите рђаву мисао, осећање,жељу, реч или дело, припаднете Господу Који све види и свуда је присутан, са покајњем и решеношћу да убудуће будете опрезнији. ако тако чините, увече вам неће бити тешко да сумирате сагрешења учињена током дана.
Не треба кушати од душевно-телесних сласти. И та два чула међу собом ратују. окусите ли сласт духовног, све остало биће вам као трава. А будете ли кушали од душевно-телесног, отупиће вам духовно чуло. из овога вам је сигурно јасно шта ваља чинити да бисмо сачували укус духовних добара.
А шта је потребно да чинимо да се не охладимо?
Оно што сам малопре рекао. Чим приметите охладнелост, трљајте душу док је не угрејете. Господ је близу. Призивајте Га, и Он ће вам помоћи. Овоме ваља додати и богомислије., односно созерцавање тајни наше свете вере. Све то у стању је да излије на вас обиље топлоте и светлости... и загрејаћете се! Можете да казните себе нечим: приморајте се, рецимо, да малчице гладујете, или да неко време останете усамљени, или да не одспавате као иначе, или да начините више метанија него обично... А најважнија је свест о својој ништавности, и притицање Господу са сузама.
Трудите се, свим силама приморавајући се на непрестано сећање на Бога. Молитве које год хоћете. Господе помилуј! Господе Христе, помилуј ме! Исусе, Сине Божији помилуј ме! и друге...
Свака од њих је добра. Прибегавајте оној која вам највише легне на душу.
Немучите се испитивањем шта нас тамо чека и камо ћемо доспети. Кад вам се у уму јаве таква питања, одговарајте себи.добрима је тамо добро, а злима лоше. Хајде да се постарамо да будемо добри, па ће све бити како ваља. А шта нас тамо чека - видећемо кад одемо тамо!

ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО

Свети Инокентије Московски
(Просветитељ Аљаске)

Људи нису створени зато да би живели само овде на земљи, попут животиња које после своје смрти исчезавају, већ су створени са једним циљем - да би живели са Богом и у Богу, и то не сто или хиљаду година, него вечно. Али са Богом могу да живе само хришћани, то јест они који на прави начин верују у Исуса Христа.

Сваки човек тежи ка напретку и срећи. Ово стремљење нам је усадио Сам Творац, те стога оно не представља грех. Али треба знати да овде, у овом пролазном животу, потпуна срећа не може да се пронађе, јер се она налази само у Богу, и нико је никада неће пронаћи без Бога или изван Бога.

Ништа на овоме свету, осим Бога, не може да испуни наше срце, нити да сасвим задовољи нашу жудњу. Ватра се не може угасити сувим грањем и уљем, него само водом. Управо тако ни жудња људског срца не може да се задовољи добрима овога света, јер нашу жеђ може да угаси једино благодат Божија. Само Онај Који представља највише благо и извор живота, може до краја да утоли жеђ наше душе и да нам пружи најузвишенију радост.

Што се тиче материјалних добара, она не могу у потпуности да нас задовоље. Познато нам је да нам се свака ствар коју желимо свиђа само док је не поседујемо; а када је добијемо, брзо нам досади. Или, само оно што још немамо, делује нам добро и привлачи нас, а све што имамо, макар било и најбоље, или нам није довољно, или нас не привлачи. Одличан пример за ово пружа цар Соломон, који је, као што је познато, био толико богат, да је целокупно покућство у његовом дворцу било од чистог злата. Био је толико мудар, да су цареви и знаменити људи из далеких земаља долазили да га слушају. Био је толико славан, да су непријатељи дрхтали при самом спомињању његовог имена. Он је лако могао да задовољи било који свој прохтев, и чинило се да нема ствари на свету које није имао, или није могао да добије. Уз све то, Соломон до краја живота није могао да у потпуности удовољи своме срцу, и жудње су га мучиле више но обичног човека. На крају, пошто је пробао све на свету, у својој књизи рекао је: Све је на свету таштина и мука духу!

До сличног уверења долазили су и други мудраци и срећници. Очигледно, у дубини наше подсвести нешто нам сугерише да смо странци на земљи, путници и пролазници, и да наше истинско блаженство није овде, него тамо, у другом и бољем свету, који се назива рајем или Царством Небеским. На земљи не постоји ствар која би могла да у потпуности задовољи наша хтења. Нека човек овлада читавим светом и свим што је у њему; но, и то ће га задовољити само за неко време, док ће бесмртна душа, жедна личног општења са Богом, остати незадовољена.
Дакле, ако желиш да живиш са Богом у Царству Небеском, буди православни хришћанин. Ако желиш напредак и срећу, тражи их у Богу. Ако желиш да твоје срце буде у потпуности задовољено, усмери га према Богу, од Кога си се удаљио својим гресима.

Међутим, нико сам, без Исуса Христа, не може да се окрене и приђе Богу, јер нам наши греси, као какав високи зид, не дозвољавају да Му се приближимо. Зато је Исус Христос, Син Божији, и дошао у свет - да би нам вратио изгубљени бесмртни живот и истинску срећу. Он је људима открио да је сво њихово зло у гресима и да нико не може само својим трудом да победи зло у себи и приближи се Богу. Грех, који се утврдио у нашој природи као високи зид, стоји између нас и Бога. Да Син Божији по Своме милосрђу није сишао к нама, примио људско тело и Својом смрћу победио грех, сви људи би неповратно погинули. Сада пак, благодарећи Њему, свако ко пожели може да се очисти од зла, врати Богу и пронађе вечно блаженство у Царству Небеском.
(Из књиге 'Путоказ за Царство Небеско', Предањске студије, Београд 2008)

уфбдј

Кратка фото репортажа са посте делегације Србске Истински Православне Цркве у Одеси

Долазак Чудотворне иконе Мајке Божије Иверске благоухајушће и Архијереја РИПЦ у саборни храм

Јеросхимонах Акакији и Архиепископ Тихон председавајући Синода РИПЦ

Чтец Владимир Mос протопрезвитер Виктор Мелехов Јеросхимонах Акакије и чтец Урош Манчић на паузи заседања Св.Синода у Одеси

Помен на гробу Блаженопочившег Схи Архиепископа Лазара првојерарха катакомбне Цркве у Русији који је рукоположен по благослову Синода Руске Заграничне Цркве на челу са Св.Филаретом Воснесенским

Детаљни извештај са заседања Св.Синода РИПЦ можете прочитати на нашем сајту http://www.serbiantrueorthodox.org/

Испред Саборног храма Св.Јована Кронштатског у Одеси

Део са заседање Св.Синода РИПЦ у Одеси

ХОДОЧАШЋЕ НА СВЕТУ ГОРУ

Света Гора - удео Мајке Божије на земљи, место вековног стајања у вери и подвигу великог броја монаштва који надахнути светим идеалима сијају кроз векове.

Неколицина ходочасника упутило се пут Свете Горе у нади да ће похођење многих светиња и уз постојану молитву тај пут донети духовне користи нашим душама жедним Божије љубави и благодати.

Пут до Грчке, преко Халкидикија до Уранаполиса уз мале потешкоће које су у таквим ситуацијама очекиване, када се први пут полази на тако озбиљно путовање. У Уранополису смо се укрцали на брод 'АКСИОНЕСТИН' у преводу 'ДОСТОЈНО ЈЕСТ' и први пут угледали врх Атоса.

После 30-ак минута вожње долазимо у пристаниште Јованица где се искрцавамо и крећемо пут Свете Царске лавре Хиландара и манастира Есфигмен, где смо наредних пет дана били на конаку. У Хиландар смо одлазили у више наврата како би се поклонили великој светињи икони Тројеручици, а исто тако и гробници светог Симеона Мироточивог из које чудесно расте вековима стара винова лоза, где смо и прочитали акатист светитељу. Потом смо обишли пирг св. краља Милутина и тамо прочитали акатист светом Сави за спас рода српског. Растанак са српском светињом није лако пао. Кренули смо даље, дани проведени у Есфигмену остаће у дубокој успомени, једна узвишена атмосфера овог општежитељног манастира, обасјана држањем исповедничког курса за чистоту вере Православне, време проведено са оцима - србима. Посебно очинска љубав и брига оца Авакума, као и велика пажња добијена од оца Симеона, који се потрудио да упознамо манастир, његове светиње. Ту су још оци Сава и Антоније. Пред одлазак удостојили смо се благослова и поздрава са игуманом Методијем.

Уследили су одлазак на Каруљу, стрми део Атоса, место пустињачког безмолвија. Ту нас је дочекао отац - схимонах Давид, србин, са којим смо упознали све лепоте овог суровог дела Свете Горе по свом положају, јер само најистрајнији овде успевају, прелазак преко стеновитих делова Каруље, једним делом помоћу ланаца, и упознавајући места где се вековима бдије и моли Богу, и упознавајући неколицину отаца - подвижника, њихову благонаклоност и пажњу према нама, све је то оставило један снажан и незабораван утисак на све ходочаснике.

За крај овог путешествија уследила је и посета руском манастиру светог Пантелејмона. Уз оца Давида без кога наше поклоничко путовање не би било то што јесте, са доласком у луку Дафни, из које смо се упутили ка овој руској светињи до које смо дошли после час-ипо пешачења. Велико благољепије, богатсво и раскош овог манстира све нас је осенила. невероватна средства уложена јасно су видљива на сваком кораку. Нажалост, иако је спољашњост светогорских светиња невероватна и блистава, остаје жалост што унутрашњи живот представља бледу слику јер се свуда шири велико одпадништво од вере Православне.

Са повратком у Београд није се изгубио диван осећај у срцу и духовна корист које су душе ових поклоника задобили на овом пропутовању. Слава Господу за Његове милости које излива својим вернима.

o.stefansipc:Динарски жиро рачун за помоћ моме пастирском раду и породици

o.stefansipc: Žiro račun za pomoć mojoj porodici: "Banka Intesa 160-5300100493120-92 (dinarski)"

Прослава Духовдана 2011.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПЕДЕСЕТНИЦЕ НА НОВОМ ЦРКВЕНОМ ИМАЊУ – „УТЕШИТЕЉЕВО“

Обавештавамо све вернике, пријатеље и симпатизере Српске Истински Православне Цркве да ће се у недељу 12. јуна (грађански календар) на новом црквеном имању код села Раља (Авала, Београд), у организацији српског истински православног манастира Нови Стјеник, одржати свечана прослава празника Педесетнице – Духовдана, Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник биће уједно и слава храма који ће, ако Бог да, у неко догледно време бити саграђен на овом имању. Имање „Утешитељево“ замишљено је као духовни и административни центар Српске Истински Православне Цркве и седиште будућег Српског епископа. Име „Утешитељево“ дато је у част Духа Светога Бога – Утешитеља (грч. Параклитос). Прослава празника започиње празничним вечерњем у суботу у 19.00. Док у недељу ујутро јутарња започиње у 7.00, а литургија око 9.30.

Пример - како аутомобилом доћи из правца Београда

На „Утешитељево“ се из правца Београда долази, преко Аутокоманде, старим Крагујевачким путем. Када се прође Авала код језера Трешња постоји прво скретање (на десно - знак „Ковиона“) којим се иде неких 3 – 4 км до самог имања, нешто асфалтом, а нешто добрим макадамом. На крају асфалта се не скрене десно (ка радару) него се наставља макадамом, како смо већ рекли, до самог „Утешитељева“. Може се наставити и старим Крагујевачким путем све до пред сам центар Раље, тј. до Ливнице, после које се са главног пута нагло скрене на десно, на асфалтни пут. Од тог скретања до „Утешитељева“ има неких 800 метара.

Аутомобилом из правца Ниша

Из правца Ниша, са ауто пута Е-75 искључује се на излаз: „Мали Пожаревац“, где се путем који је на мапама означен бројем 23 иде до скретања за Раљу – пут 200. После центра Раље наилазите на етно ресторан „Колиба преко пута“, после којега наилазите на кривину у облику обрнутог латиничног слова „S“, после које се одмах скреће на лево, на асфалтни пут. Тај пут од неких 800 метара води директно на „Утешитељево“.

Аутобусом из Београда

Аутобусом из Београда долази се „Ластом“ са назнаком преко Раље – станица „Ливница“. Са станице „Ливница“ се наставља нешто мало пешке у правцу центра Раље и скрене се на десно - на прво асфалтно искључење са главног пута. Од искључења до „Утешитељева“ има неких 800 метара.

За све информације обратите се на следеће телефоне:

Јереј Стефан Николић: 0631519303

Јован Ристић: 0642129234

Добро дошли!